Vrste kablova

Postoji veliki broj različitih vrsta kablova.U većini mreža koriste se tri vrste kablova:

• Koaksijalni kablovi,
• Upredene parice: Oklopljene parice (STP) i Neoklopljene parice (UTP),
• Optički kablovi.

Koaksijalni kablovi

Koaksijalni kablovi se sastoje od čiste bakarne žice u sredini oko koje se nalazi izolacija, zatim sloj od pletenog metala – širm i spoljnog omotača. Sloj od pletenog metala štiti podatke koji se prenose bakarnim provodnikom tako što apsorbuje zalutale elektronske signale – šumove (Električni šum i preslušavanje nastaje kada se signal indukuje sa susednih provodnika).

Provodnik i širm moraju da budu rastavljeni izolacijom jedan od drugog – ako se dodiruju dolazi do kratkog spoja i podaci koji se prenose se gube.

Koriste se dvije vrste koaksijalnih kablova: thicknet i thinnet (debeli i tanki kablovi). Thicknet (debeli) kabl je koaksijalni kabl velikog prečnika, vrlo krut. Da bi se preko njega povezivali računari potrebna je specijalna oprema – primopredajnik-vampir priključak. Koriste se za prenos signala na veće udaljenosti – do 500 m; ponekad se koriste kao kičma za povezivanje nekoliko manjih mreža koje imaju tanke kablove.

Instalacije thickneta (kablovi RG-8 i RG-11) skoro da više i nema. Mogu se naći npr. u fabrikama jer su dobro zaštićeni od smetnji.

Thinnet (tanki) (RG-58) je jevtiniji i lakše se postavlja. Fleksibilni su debljine oko 0,6 cm. Koriste se u svim vrstama mreža. Prenose signal na oko 185 m bez slabljenja.

Za povezivanje kablova sa računarom koriste se:

• BNC konektor za kabl (lemi se za kraj kabla ili se specijalnim kleštima pritisne uz kabl – krimpuje se),
• BNC T konektor – spaja mrežnu karticu sa kablom,
• BNC produžni konektor – spaja dva kraća tanka kabla,
• BNC terminator – služi za završetak kraja magistralnog kabla,
• Primopredajnik – koristi se za povezivanje tankog i debelog koaksijalnog kabla konektorom koji se zove “vampir” priključak; taj priključak ima oštre metalne igle koje prolaze kroz izolaciju i dolaze u neposredan kontakt sa provodnikom.

Klase koaksijalnih kablova

Postoje dvije klase koaksijalnih kablova (razlika je u materijalu od kojeg je napravljena izolacija);

• PVC kablovi – od polivinilhlorida
• Plenum kablovi.

PVC kablovi su jeftiniji, savitljivi, ali ako se zapale oslobađaju otrovne gasove.

Plenum kablovi (plenum je američki izraz za prostor između lažnog plafona i sprata iznad), krući su i skuplji od PVC kablova, ali su otporni na vatru – u slučaju da se zapale oslobađaju minimalnu količinu dima.

Parice

Parice se sastoje od upredenih bakarnih vlakana – grupe parica se nalaze u zaštitnom omotaču i sa njim čine kabl. Broj parica u kablu može biti različit. Upredanjem parica poništava se šum od susjednih parica i električnih uređaja.

U slučaju potrebe za dodatnom zaštitom od šuma i preslušavanja koriste se oklopljene parice (STP) – imaju omotač od folije i oko svakog para žica, podržavaju prenos podataka na veću udaljenost od neoklopljenih (UTP) kablova.

UTP kablovi

Prenose signal na udaljenost oko 100 m; sastoje se od dvije izolovane bakarne žice; najviše se koriste za prenos telefonskih signala.

Postoji pet kategorija UTP kablova:

• I kategorija – klasični UTP telefonski kabl koji prenosi samo glas,
• II kategorija – sastoje se od četiri parice i koriste se za prenos podataka do 4 MB/sec,
• III kategorija – sastoje se od četiri parice sa tri uvoja po stopi, za prenos podataka do 10 MB/sec,
• IV kategorija – sastoje se od četiri parice, koriste se za prenos podataka do 16 MB/sec,
• V kategorija – sastoje se od četiri parice, koriste se za prenos podataka do 100 MB/sec.

Parice se sa računarima povezuju telefonskim konektorima RJ-45 (liči na standardni telefonski priključak RJ-11). RJ-45 je veći i prima 8 provodnika, a RJ-11 samo 4 provodnika.

Za spajanje na zidu koristimo zidne maske koje primaju dva ili više konektora. Za povezivanje kablova koristimo razvodne stalaže i police. Panel za prespajanje može imati do 96 priključaka i brzinu prenosa do 100 MB/sec. Parice se koriste ako se želi lako i jeftino povezivanje računara, bez potrebe za sigurnim prenosom podataka velikom brzinom na velike udaljenosti.

• 

Optički kablovi

Optičkim kablovima podaci se prenose u obliku svetlosnih impulsa (a ne u obliku električnih, kao kod koaksijalnih kablova i parica).

Mogu se sa sigurnošću prenositi velike količine podataka, velikom brzinom na udaljenosti od nekoliko kilometara. Optički kabl sastoji se od optičkog vlakna (tanak stakleni cilindar obmotan koncentričnim slojem stakla) i spoljnog zaštitnog omotača. Umjesto stakla može se koristiti i plastika, što je lakše za instaliranje, ali se koristi za manje udaljenosti. Vlakno može da prenosi signal samo u jednom smeru – zato se u kablu nalaze dva vlakna u zasebnim omotačima, jedno za predavanje, a jedno za primanje podataka. Mana optičkog kabla je visoka cena.