Области Хрватске именоване у наслову чине њену приморску регију која се протеже од Пиранског залива на сјеверозападу до полуострва Превлаке на југоистоку. Читава област се пружа уз дио источне обале Јадранског мора и има доминантна медитеранска обиљежја.

Рељеф, клима, хидрографија, тло и вегетација

Приморску Хрватску чини приобаље, острва и територијалне воде Јадранског мора. Читавим простором доминирају крашка обиљежја рељефа: кречњачка узвишења, флишне удолине, крашка поља и сл. Обала је веома разуђена са заливима, полуострвима, ртовима и острвима која се дијелом регије пружају у неколико низова (далматински тип обале). Између острва су бројни канали, а без острва је само дио обале сјеверно од Пореча и јужно од Дубровника. Зато су ово простори отворени ка пучини. Овакав изглед обале је посљедица тектонике у прошлости и абразионог процеса у млађем геолошком раздобљу. У залеђу наведене области од планинско-котлинске (Динарске) Хрватске одвајају приморске планине.

• 

• 

• 

Приморским областима Хрватске доминирају обиљежја средоземне климе. Оне су међу најсунчанијим подручјима Европе, топлих љета, благих зима, али и са сушом у љетном дијелу године. Карактеристика климе ове регије су вјетарови бура, маестрал и југо.

Хидрологија простора је добрим дијелом посљедица крашког састава рељефа регије. У односу на унутрашњост Хрватске, ријечна мрежа у приморском дијелу је веома ријетка. Иако је количина падавина релативно висока, вода системима пукотина у кречњацима понире у дубину и циркулише подземно. Ријеке су кратке, значајних падова и са мало притока. Најзначајније су Мирна, Раша, Зрмања, Крка и Цетина. На обали се срећу драге– потопљена рјечна ушћа због тектонског спуштања терена. Овој регији припадају и велика језера Хрватске: Вранско код Биограда, Вранско на острву Црес и Прокљанско на ријеци Крки.

Најраспрострањенија врста земљишта је црвеница развијена на кречњачким теренима.

У приморској Хрватској расту ксерофилне биљке у деградираној зимзеленој вегетацији- макији.

• 

• 

• 

• 

Становништво и привреда

Приморска Хрватска је од давнина насељен простор. Насељавање и крчење шума је довело до деградације вегетацијског покривача што је доприносило и бржем развијању процеса скрашћавања. Становништво се кроз прошлост бавило риболовом, а са развојем туризма регија се модернизује и убрзано развија. Развој туризма је зауставио и раније интензивну емиграцију. Данас поред туризма у овој регији су добро развијени и поморство, трговина, саобраћај, медитеранска пољопривреда… У етничкој структури становништва приморске Хрватске било је знатно заступљено српско становништво.

• 

• 

• 

Истра

Истра је веће полуострво источне обале Јадрана које највећим дијелом припада Хрватској (90%), малим Словенији и најмањим Италији. Прије Другог свјетског рата припадала је Италији. Површине је од око 3500 км2. Области Истре припада и мала скупина острва звана Бриони. Бриони су познати као љетна резиденција предсједника некадашње СФРЈ, Јосипа Броза Тита, а имају статус националног парка. Главно средиште Истре је град Пула чија историја сеже до римског периода. Осим што је туристичко мјесто, има развијену бродоградњу, индустрију цемента, металопрерађивачке погоне, аеродром, добре трајектне везе итд. Позната је по арени која је остатак римске цивилизације. Остали центри су Ровињ, Умаг, Пореч…

• 

• 

Кварнер

Ова област има приморски и острвски дио. Простире се од Опатијског до велебитског приморја. Већа кварнерска острва су Црес, Лошињ, Крк и Раб. Главни центар Кварнера је град Ријека, трећи по броју становника у Хрватској иза Загреба и Сплита. Развој и ширење града отежава планинско залеђе, па се шири поред саме обале. Ријека је најзначајнија хрватска лука. Опатија је једно од важнијих туристичких одредишта Кварнера. Крк је највеће хрватско и јадранско острво, а са обалом је повезан мостом. На Цресу се налази, већ помињано, Вранско језеро. У близини Раба се налази Голи оток, некадашњи затвор за политичке затворенике. Испод Велебита је Сењ, познат по сењским ускоцима за које сте чули из историје.

• 

• 

Горски Котар

Горски Котар је планински крашки простор у залеђу Ријечког залива. Слабо је насељен, а становништво се бави шумарством и дрвопрерадо. Има важан саобраћајни положај јер преко Делничких врата иду пут и пруга од Загреба, преко Карловца до Ријеке. Главни центар Горског Котара су Делнице.

• 

• 

Далмација

Име је добила по римској провинцији чији је главни град био Салона, данашњи Солин код Сплита. Протеже се од Кварнера до Превлаке. Дијели се на Сјеверну, Средњу и Јужну Далмацију.

Сјеверну Далмацију чини обални простор, острва и Загора. Обални дио је узак. Поред копна се пружа ”далматински тип обале”, а у Загори се издвајају Равни Котари. Сјеверна Далмација има одређеног рудног богатства- мрки угаљ, боксит и цементни лапорац. Пољопривредне површине су мале, али има и пашњака. Овим простором теку Крка и Чикола. Крка је позната по кањонској долини са водопадима и слаповима. Већа крашка поља су Книнско, Косово и Петрово. Област је била насељена Србима још у доба ”Војне крајине”. Познати су манастири Крка и Крупа. Веће острво је Паг, а мања острва Корнатског архипелага су национални парк. Главни центар Сјеверне Далмације је град Задар, а већи су Шибеник и Книн- некада главни град Републике Српске Крајине (1991-1995).

Средња Далмација такође има исте цјелине, као и Сјеверна. Приморје од залеђа одваја планина Мосор. У даљем залеђу је планина Динара. Ову регију пресјецају долине Цетине и Неретве. Главни центар је град Сплит, други по величини у Хрватској. Он је важан индустријски, туристички и саобраћајни центар. На обали је позната Макарска ривијера иза које је планина Биоково. Близу делтастог ушћа Неретве је лука Плоче. Већа острва су Брач, Хвар и Вис. Остали важнији центри су Сињ, Макарска и Опузен.

Јужна Далмација је у суштини Дубровачко приморје. У прошлости ту се развијала Дубровачка Република. Главни центар је град Дубровник у Чијем залеђу је Требиње у БиХ. Стари дио града је под заштитом УНЕСКО-а. Веће острво је Корчула, а полуострво Пељешац. Од осталих центара треба издвојити стари град Цавтат.

• 

• 

• 

Питања:

1. Које мање области се могу издвојити у Приморској Хрватској?
2. Наведи карактеристике рељефа Приморске Хрватске?
3. Какав је то ”далматински тип ” обале?
4. Наведи карактеристичне привредне дјелатности за Приморску Хрватску?
5. Која мања Област одваја Истру од унутрашњости Хрватске?
6. Наведи главне Центре Далмације?
7. Гдје се у прошлости развијала Дубровачка Република?