ЗНАЧАЈ МОРА (1. гим)



Свима намa је познато да површину Земље највећим дијелом покрива водена маса. Највећи дио те воде садржан је у океанима и морима, а мањи на копненом простору. Позната нам је и чињеница да се живи свијет на Земљи развио управо у мору, које и данас представља највеће станиште за велики број живих бића. Значи, вода је извор живота. Развојем људске цивилизације и растом броја становништва, потребе човјечанства увелико расту. Између осталог, добар дио тих потреба човјечанство задовољава неким обликом искориштавања мора и океана. Вода као материја не нестаје него само мијења облик појављивања. Међутим, искориштавањем мора и океана квалитет саме воде се мијења.

Из тог разлога данас ћемо нешто рећи о значају мора али и великој потреби да се оно заштити.

Image result for voda izvor zivota

Море као животна средина

Море обилује разноврсним животињским и биљним свијетом који се прилагодио сасвим другачијим условима живота него што су на копну. У великој мјери богатство живог свијета зависи од особина воде- трмпературе, салинитета, кретања воде, садржаја кисеоника, али и утицаја човјека. Морски организми се често дијеле на двије скупине:

  • бентос (бентал)- организми у станишту које је везано за морско дно
  • пелагијал- организми у станишту отвореног мора, даље од дна, али и обале (највише њих живи до 300 метара дубине)
животне зоне мора према дубини

У пелагијалу живе двије, битно различите, врсте морских организама:

  • нектони- организми који се крећу својом вољом јер имају потребне органе
  • планктони- организми који лебде у води

Живим свијетом у води је најбогатија литорална- приобална зона и зона у којој је значајнији утицај свјетлости до 300-400 м дубине. Испод те дубине је абисална зона, без сунчеве свјетлости, са малим бројем врста организама.

Море- извор слатке воде

Десалинизација или одсољавање морске воде је поступак којим се морска вода ослобађа минерала како би се добила питка вода. Овај поступак је веома битан с обзиром да свијет, а нарочито нека подручја, захвата ''криза'' питке воде. Изискује велики утрошак енергије, па га могу приуштити само развијене и земље са релативно јефтином енергијом.

фабрика питке воде

Море је неисцрпан извор енергије

Кретање морске воде у различитим облицима (о томе смо говорили прошли час- присјетите се!) располаже огромном енергијом, коју данас многе земље настоје све више искористити. У погодним заливима граде се централе, чије бране задржавају воду високе плиме, која покреће специјално конструисане турбине. Прва таква електрана је изграђена већ давне 1967. у заливу Сен Мело на западу Француске. Ако вас занимају неке од највећих плимских електрана погледајте их линком.

http://energis.ba/top-5-plimskih-elektrana-u-svijetu/#.XnkpvUBKhxA

Море- извор хране

Искориштавање морских организама у исхрани је старо колико и човјечанство, али удио такве хране у исхрани свјетског становништва је доста мален. Рибе, ракови, шкољке, алге и др. организми се налазе на трпезама цијелог свијета. Међутим, море које покрива око 71% свјетске површине, у исхрани становништва учествује са свега око 2%. Изловљавање појединих врста је довело до тога да оне постану угрожене. Тако је китолов утицао на бројност китова.

Саобраћај на мору

Поморство је веома стара дјелатност. Познато нам је да су прве пловидбе морима биле поред обала, на кратким растојањима и са пловилима које је покретала снага човјека који је веслао. Море је тада била неистражена површита према којој су се морнари односили са страхопоштовањем. Оно је кривац што су се велика географска открића десила доста касно. Међутим, са технолошким напретком и развојем саобраћаја и саобраћајних средстава, морска површина постаје велика саобраћајница која спаја удаљене дијелове свијета. Највећи дио свјетске међународне трговине се одвија морем. Да би се скратли пловидбени путеви на неким земљоузима су прокопани канали- Суецки, Панамски, Килски, Коринтски итд. Многи градови на обали постају важни лучки центри па се убрзано развијају. Такви су Сингапур, Ротердам, Марсеј, Њу Јорк...

Заштита мора

Да би свјетско море остало извор хране, питке воде, простор за рекреацију, станиште организама... важно је заштитити његову воду и обална подручја.

Највећи загађивачи мора су нафта и њени деривати, отпадне воде из насеља и индустријских погона. У многим морима живот је угрожен.

Image result for naftna mrlja
нафта је највећи непријатељ мора

Питања за понављање (задаћа):

  • Објасни тврдњу да је вода извор живота?
  • Објасни појмове: бентос, пелагијал, планктон и нектон?
  • Шта је десалинизација?
  • Које врсте морских организама највише користимо у исхрани?
  • Наведи имена неких вјештачких канала, пронађи их на карти и наведи које водене масе повезују?
  • Ко су највећи загађивачи морске воде?



11 Replies to “ЗНАЧАЈ МОРА (1. гим)”

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.