СЈЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА- географски положај, правна, политичка и територијална уређеност и географске регије (3. гим.)

Сјеверна Македонија је сувереном државом постала 1991. године, под именом Бивша Југословенска Република Македонија (БЈР Македонија). О независности су на референдуму одлучивали њени грађани и десила се мирним путем и без сукоба. Тај назив најјужније новонастале државе на простору некадашње СФРЈ је био посљедица противљења Грчке. Грчка није пристала да нова држава носи назив само Македонија због тога што је он идентичан називу једне од историјских области која у њој под тим именом постоји још од античког периода. Према Грчкој, то значи да нека држава не може да узме име неке просторно доста веће области на чијем се мањем дијелу налази (дио Македоније- Пиринска Македонија, се налази и у сусједној Бугарској). Њен простор је у средњем вијеку био дио српске државе, а под власт Турака долази у 14. вијеку. Поново је ослобођен у Балканским ратовима. Македонија је кроз већи дио прошлог вијека била дио Југославије. Нови назив, Сјеверна Македонија, је новијег датума и посљедица споразума након дуготрајних преговора између два сусједа, Македоније и Грчке (Преспански споразум– јун 2018.).

Македонија се налази у централном дијелу Балканског полуострва и спада у ред континенталних држава (нема излаз на море). На сјеверу граничи са Србијом, на истоку са Бугарском, на југу са Грчком и на западу са Албанијом. Има транзитни положај јер се простором налази на важном континенталном саобраћајном правцу кроз Моравско-вардарску удолину.

Природногеографске одлике

Рељеф Сјеверне Македоније је хетероген. Њен западни дио припада набраном Шарско-пиндском систему, док се у источном дијелу налазе громадне планине Родопског масива.

У Родопском источном дијелу рељеф одаје структуру ”шаховске плоче”, гдје се смјењују панине са пространим котлинама. Котлине у овом дијелу Македоније су настале ерозијом и процесом тектонског спуштања. Највеће котлине су Струмичка, Кумановска и Овче поље. Њима теку ријеке које су лијеве притоке Вардара. Највеће планине су Осоговске планине, Плачковица и Огражден на истоку и Кожуф и Јакупица у западном дијелу ове области. Читав источни дио Македоније је нижи од западног.

У западном набраном дијелу, јављају се долине и клисуре настале ерозивним радом ријека које су их усјекле у планинским вијенцима. Највеће планине су Шар планина, Кораб, Баба, Јакупица и Ниџе. Најпространије котлине су Полог, Пелагонија, Охридска и Дебарска.

Ове двије рељефне цјелине раздваја пространа долина Вардара. Долина Вардара је композитна, изграђена од проширења- котлина и сужења- клисура. Вардар долином пресијеца средишњи дио државе правцем сјевер-југ.

долина Вардара

Читав простор Македоније је сеизмички активно подручје, а само Скопље, њен главни град, је доживио катастрофалан земљотрес 1963. године.

земљотрес у Скопљу 1963.

У Сјеверној Македонији је у већини простора заступљена субмедитеранска клима са врућим и сувим љетима и прохладним и влажним зимама. То је посљедица продора средоземног утицаја дубоко у унутрашњост преко долина Вардара и Струмице. Могу се још издвојити и умјерено-континентална, а на планинама и планинска клима. Поједини дијелови, попут Охридске котлине, имају велику осунчаност са 2300 сунчаних сати годишње. Планински простори примају од 1000-1500 мм воденог талога, а котлине од 600-700. Највиша температура је измјерена у Демир Капији и износила је 45,7 целзијуса, а најнижа у Берову са -39,5 измјерених целзијуса.

Највећи дио Македоније хидролошки одводњава ријека Вардар и припада, заједно са сливом Струмице, сливу Егејског мора. Ка Јадранском мору отиче ријека Црни Дрим. Највећа македонска језера су по постанку тектонска и налазе се на граници ка сусједним државам: Охридско на граници са Албанијом (има највећи туристички значај), Преспанско на граници са Албанијом и Грчком и Дојранско на граници са Грчком.

ријеке и језера Македоније

На ријекама Македоније постоје бројна вјештачка (нпр. Мавровско– највеће), а на планинама ледничка језера- ”горске очи”. Тектонска језера су нарочито богата рибом.

У зонама тектонских расједа формирани су извори термоминералних вода тако да у Македонији има око девет бања, међу којима су познатије: Катлановска (датира из римског периода), Кумановска, Дебарска и Штипска.

Катлановска бања- медицински центар

Сјеверну Македонију карактерише биодиверзитет– разноврсност биљног и животињског свијета. Насељава је већи број врста дивљачи, а на планинама се јављају дивокозе, медвједи и рисови.. Из охридске ендемске рибе плаштице вади се охридски бисер, а језеро насељавају и пастрмке. Језеро је на списку свјетског природног наслеђа и под заштитом је УНЕСКО-а.. Присутне су ксерофилне храстове шуме, а на планинама планинска четинарска вегетација и пашњаци.

Питања за понављање (задаћа):

1.) Објасни зашто се у службеној употреби до прошле године за Македонију користио назив БЈР Македонија?

2.) Каква је Македонија држава према географском положају?

3.) У чему се огледа разлика у рељефу између западног и источног дијела Македоније?

4.) Наведи називе највећих планина и котлина источне и западне Македоније?

5.) Зашто Македонија као континентална држава већим дијелом простора има измијењену медитеранску климу? Која су њена обиљежја?

6.) Која су највећа језера Македоније и какава су по постанку?

7.) На географској карти пронађи у који залив и у које море се улива Вардар? Објасни значај његове долине у саобраћајном погледу.

8.) Који су по твом мишљењу најважнији природни туристички потенцијали Македоније?

20 Replies to “СЈЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА- географски положај, правна, политичка и територијална уређеност и географске регије (3. гим.)”

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.