СЈЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА- ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКИ РАЗВОЈ И РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА (3. гим.)

Раније смо се упознали са процесом дезинтеграције и комдања бивше СФРЈ на већи број нових држава. У прошлом чланку је истакнуто да је Македонија, једна од њених 6 социјалистичких република, независност прогласила 1991. године. Данас, Сјеверна Македонија је средње развијена држава Балканског полуострва. Њена површина је око 25 713 км2, па је површином незнатно већа од простора Републике Српске (25 053 км2), од које има компактнији облик територије. Главни град Македоније је Скопље (нешто више од 500 000 стан.). Званична валута је македонски денар. На простору Македоније живи нешто више од 2,1 милиона становника, са просјечном насељеношћу од око 80 стан./км2. БДП по становнику износи око 5000 УСА долара (2013. год.). Чланица је НАТО пакта и кандидат за учлањење у Европску унију.

Друштвено-географски развој

Становништво Македоније је етнички и религијски хетерогено, те она спада у ред вишенационалних држава. У етничкој структури њеног становништва највећи удио имају Македонци- око 65 %, затим Албанци- са око 25 %, потом слиједе Турци, Роми, Срби, Власи… Македонци и Срби исповједају православну вјеру, а остали су муслимани (око 32 % стан.).

Кроз историју Македонија је дијелила судбину других простора на Балканском полуострву. Била је под вијековном турском влашћу и погођена недаћама ратова који су се десили у прошлом вијеку. То је оставило дубок траг на развијеност њене привреде и структуре становништва овог простора. У првој половини прошлог вијека она је била аграрни простор, са неразвијеном , али традиционално важном пољопривредом. Висок природни прираштај и неразвијеност су покретали емиграцију становништва. Након Другог свјетског рата, са индустријализацијом, јављају се битне промјене у привредној структури и укупном привредном развоју. Са тим процесом паралелно долази и до урбанизације, па данас око 60 % становништва живи у градовима. Скопље је главни и најмногољуднији град и главни развојни центар, са око 1/4 од укупног становништва Македоније. Остали већи градови- важнији центри, су Битољ, Штип, Прилеп, Охрид, Тетово, Куманово, Велес… Због климе Македоније (присјети се какву климу има највећи дио њеног простора!) у њеној пољопривреди се узгајају суптропске културе: дуван, грожђе, рижа, рано поврће, памук, мак… На већини ораничних површина узгајају се житарице (око 65%), воће и винова лоза(око 10%) и крмно биље (око 11%). Примјеном агротехничких мјера продуктивност пољопривреде расте. Велики удио пољопривредних површина отпада на пашњаке и ливаде (више од 1/2), па је то добар предуслов развоја сточарске производње у којој доминира овчарство. Удио пољопривреде у остваривању домаћег бруто производа државе је око 10% и има тенденцију опадања, а у њој је запослено око 20% активног становништва.

Индустрија је концентрисана у градовима, а Скопље је најзначајнији индустријски центар државе. Најбоље су развијене гране прерађивачке индустрије, металургија и хемијска индустрија. Индустријализација је условила деаграризацију, подстакла развој образовања, али није успјела зауставити исељавање становништва рјешавајући проблем незапослености (око 30% незапослених- међу првима у региону). За Македонију је карактеристично ‘‘печалбарство’‘ које подразумијева одлазак на сезонски рад у иностранство.

Привреда Македоније највећим дијелом зависи од увоза енергената- нафте, гаса и угља. Располаже осредњим хидропотенцијалом и лигнитом (угаљ најмање енергетске вриједности) у области Пелагоније. Такође, Македонија не располаже значајнијим богатством минералних сировина- руда метала и неметала.

У административном погледу Македонија се дијели на 84 општине и град Скопље.

Географска регионализација простора Македонија подразумјева издвајање три регије: Источна Македонија, Западна Македонија и Повардарје

регије Македоније (Повардарје- Вардарска и Скопска област са ове карте)

Источна Македонија

Источну Македонију чине простори Родопских планина и бројне тектонски спуштене котлине на истоку државе (присјети се ”шаховске” структуре рељефа и на карти пронађи планине и котлине Источне Македоније). Насељеност овог дијела Македоније је још од праисторијског времена. Области су добро проходне и саобраћајно повезане. На сјеверу регију карактерише аграрна пренасељеност, а остатак недовољна развијеност индустрије и услужних дјелатности. Највећи значај има узгој биљака које су важне тржишту. Код Злетова и Кратова се налазе познати рудници оловно-цинчане руде. Добро је развијена и дрвна индустрија. Главни центар је град Штип (40 000 становника).

Штип- центар Источне Македоније
Рудник Добрево код Злетова

Повардарје

Према западу регија Источна македонија прелази у Повардарје. То је долински простор ријеке Вардар. Раније смо поновили да је долина ове највеће ријеке у Македонији композитна. Чине ју котлинска проширења: Скопска, Велешка, Тиквешка и Ђевђелијска котлина, спојене уским клисурама. Представља развојну осовину и главно комуникацијско подручје читаве Македоније. Главни град Скопље (антички СКУПИ, римски СТОБИ) се развио на обалама Вардара, између планина Скопске Црне Горе, и планина Водно и Жеден. Представља важно раскршће на моравско-вардарском меридијанском правцу. Има дугу традицију и најважнији је административни, образовни, културни, привредни… центар државе. 1963. године је био погођен снажним земљотресом. Други важан центар је Куманово (107 000 становника)- најсрпскији македонски град. То је најважнија капија Македоније ка сјеверу и сусједној Србији. Још је важан и Велес– један од индустријских центара ове државе.

Западна Македонија

Обухвата простор највиших планина и најпространијих котлина Македоније (присјети се њихових назива!). У прошлости преко ње је водио пут између Јадрана и Цариграда- ”Via Egnatia”. Котлине су, за разлику од планина, густо насељене. Читава регија је, у поређењу са Источном Македонијом и Повардарјем, са слабијом насељеношћу. У котлинама се узгајају житарице и индустријско биље- дуван, сунцокрет и шећерна репа. Плодне равнице око Охридског и Преспанског језера су погодне за узгој воћа и поврћа. Планине су познате по сточарству, нарочито Шарпланина. На рубу Пелагоније има минералних ресурса, а у њој лигнита. Главни центар је град Битољ (87 000 становника). Познат је као град добро развијене индустрије, културно-просвјетни центар, у њему се налази највећа термоелектрана, а и центар је великог виноградарског подручја… Други по значају је град Прилеп у чијој околини се налаз Марков град– средњовјековна престолница краља Вукашина, а потом и Марка Мрњачевића (син краља Вукашина. Био је познатији под називом Краљевић Марко. Као краљ је владао западним областима Македоније). Прилеп је центар области која је позната по производњи дувана. Један од водећих туристичких центара је град Охрид. Он је извориште ширења хришћанства међу Јужним Словенима, њихове писмености и просветитељства (Климент и Наум Охридски). За туристе је нарочито интересантан стари дио града. Тетово је центар Полошке котлине, а смјештен је испод падина Шарпланине.

Задаци за САМОСТАЛАН рад:

  • Задаци са странице 215 у уџбенику, осим првог задатка!

22 Replies to “СЈЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА- ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКИ РАЗВОЈ И РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА (3. гим.)”

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.