ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЕВРОПЕ (2. гим.)

Европа у привредном погледу спада у групу развијених континената. Располаже разноврсним и вема значајним природним ресурсима који су неопходни као основа економског развоја било кога дијела свијета. Захваљујући богатству одређених ресурса, неке земље европе су извршиле привредну ”специјализацију”. Другачија обиљежја привредног развоја неких европских земаља кроз историју и недостатак ресурса, су условили регионалне разлике у привредном развоју земаља континента, али и појединих мањих региона. Те разлике су изражене у правцима сјевер-југ и запад-исток. Тако је нпр. привреда Западне Европе међу најразвијенијим у свијету, док у Источној и дјелу Средње Европе пролази кроз процес економске транзиције. Значи, подјела Европе на Западну и Источну би, прије свега, имала економско-географски карактер.

Западна Европа

У Западној Европи се јавила индустријска револуција и из ње је отпочео процес колонијализма. Карактерише ју високоразвијена тржишна привреда. Колонијална освајања и почетак индустријског развоја су условили да велика пространства Новог свијета постану посједи Британије, Француске, Белгије, Шпаније и Португала и њихово сировинско подручје и извор радне снаге. Након Другог свјетског рата колонијални посједи се губе али у њима и даље остаје јак економски утицај. Након Другог свјетског рата почиње и економско и политичко интегрисање појединих земаља и стварају су први савези. 1957. настаје Европска економска заједница (ЕЕЗ) која је претеча данашње Европске уније (ЕУ). Европску унију чини више од половине европских земаља углавном из Западне , Централне и Јужне Европе. Она има тенденцију ширења ка истоку. Земље ЕУ, нарочито у западном дијелу, усвајају и примјењују савремена достигнућа науке и технологије, те привредни развој базирају на штедљивој и еколошки прихватљивој индустрији и услужним дјелатностима. На њих отпада више од 1/4 бруто производа свијета. Европска унија потпомаже развој слабије развијених земаља чланица и појединих региона.

Источна Европа

Дио Централне, Источна и Југоисточна Европа су у прошлости биле под утицајем три империје- Аустроугарске, Отоманске и Руске. Након Другог свјетског рата овај простор развија социјалистичко друштво и планску централизовуна привреду. То је довело до заостајања у привредном развоју за остатком континента на западу. Осим простора некадашњег СССР-а, земље ове регије су сиромашне минералним ресурсима и енергентима. Упаво то обиљежје уз развој тешке индустрије (која троши енергенте и сировине) је само продубљивало економски јаз између запада и истока и земље водило дубље у кризу. То је 90-их година довело до пропасти социјализма и коријенитих економских, социјалних и политичких промјена. Процес друштвено-економске транзиције је усмјерен ка увођењу капиталистичке либералне тржишне привреде и демократизацији друштва. Велики број некадашњих социјалистичких земаља, након проласка кроз процес транзиције, је добио чланство у ЕУ. Данас оне чине њен економски најслабије развијен дио.

Индустрија Европе

Први период индустријског развоја Европе се везује за басене угља у Енглеској, Руру и Сару (Њемачка), Лорену (Француска), Шљонску (Пољска) и Донбасу (Украјина). Ови центри индустрије из периода њеног зачетка (металургија) се данас модернизују, а структура индустрије мијења у корист прерађивачких грана лаке индустрије.. Велики градови су данас најзначајнији индустријски центри јер су важно тржиштен за пласман производа, али и извор квалификоване радне снаге. Из разлога што индустрија у Европи има дугу традицију и што је увелико ”потрошила” важне ресурсе које мора увозити са других континената, лучки центри такође постају важан локацијски фактор у размјештају индустријске производње. То уједно и смањује трошкове транспорта сировина до мјеста прераде у унутрашњости. Увозе се руде метала и неметала, дрво, каучук, текстилне сировине и енергенти. Производе се и добрим дијелом извозе машине алатљике, мотори и саобраћајна средства, производи хемијске индустрије, електронска опрема итд. Европа је дефицитарна у енергентима па се нафта и земни гас углавном увозе. Залихама овог богатства располажу земље региона Сјеверног мора и Русија. Хидропотенцијал је изражен у земљама Алпа и у Скандинавији. Због великих потреба за енергијом расте број нуклеарних електрана (Литванија, Шведска, Француска…).

Пољопривреда, саобраћај, трговина и туризам

У Европи пољопривреда углавном има интензиван карактер. Примјена агротехнике је подигла продуктивност производње. Европа има изразито повољне природне услове за развој пољопривреде- низије и равнице са плодним тлом и повољну климу. Велики је произвођач житарица, индустријског биља, поврћа и воћа. Средоземље је карактеристично по узгоју медитеранских култура- винове лозе, агрума, маслина… Ратарство има предност у односу на сточарску производњу. Неке државе су своју пољопривреду ”специјализовале”, нпр. средоземне земље узгајају медитеранске културе, алпске земље развијају млијечно говедарство, нордијске земље стакленичку производњу и специфичнан облик сточарства- гајење сјеверних јелена. У маритимним земљама је развијен риболов (Норвешка, Британија, Исланд…). Велики број пољопривредних производа је предмет увоза, али и извоза.

Саобраћај у Европи је веома добро развијен, па она има најгушћу мрежу саобраћајница у свијету. Свакако да је то посљедица добре насељености, урбанизације и привредне развијености њеног простора. У Европи се налазе велике морске луке попут Ротердам, Хамбурга, Марсеја, Ђенове…, ријечне луке попут Дуизбурга, аеродроми попут оних у Франкфурту, Лондону, Паризу, Москви… Копнени саобраћај је најзначајнији за унутрашње повезивање, а поморски и ваздушни за повезивање европских земаља са остатком свијета.

Због великог увоза и извоза робе, сировина и услуга, Европа је важно подручје свјетске трговине.

Туризам у Европи се нарочито добро развио у земљама које за његов развој имају добре природне предуслове. Тако су медитеранске земље познате по приморском (Шпанија, Грчка, Италија…), а алпске по планинском туризму (Аустрија, Швајцарска…). Важан мотив туристичке посјете су и многобројни градови, нарочито метрополе попут Рима, Париза, Лондона, Москве…. У њима се налазе бројни културно-историјски споменици, амбијенталне урбане цјелине, објекти културе, трговински и угоститељски објекти… Туристичка инфраструктура је добро развијена.

12 Replies to “ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЕВРОПЕ (2. гим.)”

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.