ВОДЕ НА КОПНУ- подземне воде (1. гим)

У прошлим чланцима било је ријечи о морској води која испуњава огромне басене на површини Земље. За морску воду можемо рећи да обухвата више од двије трћине површине планета, али и садржава око 96,5 % од укупне количине воде на Земљи. Остатак воде у хидросфери су воде на копну.

Вода на копну се јавља у различитим облицима и стално обнавља захваљујући процесу кружења воде у природи.

image alt
процес кружења воде у природи

Захваљујући топлоти Сунца вода на површини Земље испарава и прелази у водену пару. Највише паре даје површина свјетског мора- сматра се да близу 1/4 океанске воде испари у години. Водена пара се диже у атмосферу гдје се расхлађује, што доводи до кондензације или сублимације (присјети се појмова: испаравање, кондензација и сублимација), односно формирања падавина. Тако се већина воде опет врати у океане али и ”храни” копно Земље водом (слика изнад).

Воде на копну могу бити подземне и површинске, текуће или стајаће. Јављају се у различитим облицима, нпр. изданске воде, термоминералне воде, ријеке, језера, баре, мочваре, ледници… На њих отпада око 3,5 од укупне количине воде на Земљи.

Подземне воде

То су воде у литосфери, испод топографске површине. Углавном имају атмосферско поријекло. Настају излучивањем падавина на копно и понирањем воде кроз водопропусне стијене у унутрашњост земљине коре. Наиласком на вододржљиве стијене вода се акумулира и настају издани– подземни резервоари воде у стијенској маси. Ова вода ”храни” све изворе (погледај слику 126 у уџбенику). Плитке издани, на малој дубини, се називају фреатске. Међутим, акумулације подземне воде између два водонепропусна слоја на већој дубини називамо артешким изданима (слика 127 у уџбенику). У њима је вода под хидростатичким притиском и обично чистија. Вода из издани се може користити копањем / бушењем вјештачких извора или бунара. Сваки извор, природни и вјештачки, има своју издашност. Она подразумјева количину воде коју извор даје у јединици времена, нпр. л/с. У крашким просторима се јављају различите врсте извора, сталних или повремених. Врела су веома издашни извори који формирају ријеку. Близу обале, на дну мора, могу се јавити вруље. То су извори слатке или бочате воде. Потајнице или мукавице избацују воду у одређеним временским интервалима. Еставеле су извори у влажнијем, а понори у сушнијем дијелу године. Јављају се по ободу периодски плављених крашких поља.

Термоминералне воде

На основу самог назива ове врсте подземних вода, можемо закључити да се ради о водама са специфичним физичким и хемијским особинама, температуром и хемијским саставом. На температуру подземне воде утиче више фактора: температура средине, температура падавина, топлотна проводљивост стијена…. Да би се подземна вода класификовала као термална морала се усвојити нека гранична вриједност. То је вриједност температуре од 20 целзијуса. Воде ниже температуре од 20 целзијуса су хладне, а више температуре су топле- термалне. Ако термалне воде садрже растворене минералне материје онда су то термоминералне воде. Услов је да таква вода има више од 1 гр растворених минералних материја по литри воде. Минералном водом називамо хладне минерализоване воде.

Одавно је утврђено да термоминералне воде имају благотворно дејство на организам човјека. Зато се развила и посебна научна дисциплина која проучава овакво дејство термоминералних вода, као и њихов састав. Зове се балнеологија. На изворима термоминералних вода се граде здравствено-љечилишни и рекреативни центри који се зову бање. Наша најпознатија бања је ”Врућица” код Теслића. Како изгледа овај бањски комплекс погледајте на линку ( промо видео бање).

https://banja-vrucica.com/resort/o-nama/

Постоји посебна врста извора који, у интервалимама, избацују термалну воду, на експлозиван начин. Зову се гејзири. Гејзири су честа појава у вулкански активним подручјима, а у Европи су бројни на Исланду. Како то изгледа погледај на линку испод.

https://www.zanimljivageografija.com/geografija/cudesna-priroda-islanda-i-deo-gejziri/73

Значај и заштита подземних вода

Подземне воде се искориштавају на различите начине: у водоснабдијевању, за рехабилитацију и лијечење (присјети се имена тих вода!), за топлификацију, у пољопривреди (термалне воде)…

Због све веће загађености, јавља се већа потреба за заштитом подземних вода. Нарочито су угрожене фреатске издани. Највећи загађивачи су: фабричке отпадне воде, септичке јаме, пољопривреда која користи хемијска средства заштите итд.

Питања за понављање (задаћа):

  • У којим облицима се јавља вода на копну?
  • Објасни процес кружења воде у природи?
  • Шта је издан, каква може бити?
  • Које се све врсте извора јављају у крашким просторима?
  • Шта је издашност извора, како зовемо најиздашније изворе који граде ријеку?
  • Шта су термалне, шта минералне, а шта термоминералне воде?
  • Гдје можемо пронаћи гејзире?
  • Наведи најпознатије бање у РС?
  • Ко су највећи загађивачи подземних вода?

11 Replies to “ВОДЕ НА КОПНУ- подземне воде (1. гим)”

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.