ПОЛИТИЧКОГЕОГРАФСКА ПОДЈЕЛА ЕВРОПЕ (2. гим.)

Да се присјетимо!

Назив Европа потиче од асирске ријечи ‘‘ереб’‘ што значи запад. По величини простора она је шести континент испред Аустралије. Њена површина износи око 10,5 милиона км2. Смјештена је на сјеверној полулопти, а највећим дијелом простора припада источној хемисфери. Чини западни, мањи дио јединственог евроазијског копна, а од Азије (највећи континент) је мања четири пута. Са Азијом и Африком чини континенте ”Старог свијета”, због њиховог немјерљивог историјског значаја у развоју људске цивилизације. Има повољан географски положај између три континента: Азије на истоку, Африке на југу и Сјеверне Америке на западу. Од већих акваторија је окружују Атлантик, Средоземно море и Сјеверни ледени океан. Прави је мозаик климатских типова и биогеографских зона, културних и економских регија. У њој живи око 750 милиона становника што чини око 11% свјетске популације. Спада у економски најразвијенија подручја на свијету, нарочито њен дио интегрисан у Европску унију.

Географски положај Европе

Географска подјела Европе

Постоји више начина географске подјеле Европе.

Ако се посматрају њене обале и распоред копна и мора, у њој се разликују континентални, полуострвски и острвски дио. Обала је веома разуђена па полуострвски и острвски дио чине 1/3 њене површине. Највећа полустрва континента су Скандинавско, Балканско, Пиринејско и Апенинско. Свакако да се и међу полуострвским државама може направити разлика између маритимних замаља са разуђеном обалом (нпр. Грчка, Хрватска…) и копнени тип земаља без разуђене обале (нпр. Италија). Неке полуострвске државе и немају излаз на море (нпр Македонија на Балкану). Острвске земље су Велика Британија, Ирска, Исланд и Малта. Континенталне земље су са (нпр. Пољска, Њемачка, Холандија, Француска….) или без излаза на море (нпр. Швајцарска, Србија, Мађарска, Лихтенштајн, Бјелорусија, Чешка, Словачка…).

Према орографским одликама- рељефу, разликују се равничарске (нпр, Холандија, Украјина, Данска…), планинске (нпр. Швајцарска, Словенија, Норвешка, Чешка, Црна гора, Грчка…) и рељефно хетерогене државе (нпр. Србија, Њемачка, Италија, Шпанија…)

У погледу климе земље Европе могу бити океанске (нпр. Велика Британија, Холандија, Белгија, Ирска…), континенталне (нпр. Русија, Мађарска, Бјелорусија, Словачка…) и суптропске (нпр. Грчка, Малта, Италија, Шпанија…).

Према величини територије (погледај табелу на 197. стр.!) земље Европе су велике (Русија- њен већи дио је у Азији), средње велике (нпр. Украјина- иза Русије највећа по површини, Шпанија, Француска, Шведска…), мале државе (нпр. Исланд, Грчка, Румунија, Бугарска….), веома мале (нпр. Србија, Холандија, Белгија, Данска, Хрватска…) и патуљасте којих има 7 (Андора, Лихтенштајн, Луксембург, Монако, Малта, Сан Марино и Ватикан- најмања држава на свијету, површине 44 хектара)

Ако се посматра државно уређење, већина европских држава су републике (нпр. Француска, Италија, Њемачка, Србија, БиХ, …). Већина њих су унитарне (централизоване), а једани дио федеративне (децентрализоване) државе- имају територије са одређеним степеном аутономије (републике, покрајине, кантоне, ентитете…). Мањи дио држава Европе су монархије, међу којима опет постоје извјесне разлике. Парламентарне монархије су оне државе Европе код којих је власт монарха (владара) уставом и законима ограничена, формална и симболична (нпр. Велика Британија која је краљевина). У апсолутну монархију теократског типа спада Ватикан- држава у којој апсолутну власт има вјерски поглавар, римокатолички папа.

монархије Европе

Да се мало ближе упознате са монархијама Европе, посјетите линк у прилогу.

https://www.info-ks.net/clanak/41521/foto-ove-evropske-zemlje-su-jos-uvijek-monarhije

Формирање политичке карте Европе

карта Европе са краја 16. вијека

Данас европски континент чини 47 суверених држава. Политичка карта Европе формирала се у дугом и сложеном историјском процесу, који подразумијева многобројне сукобе и мјењања државних граница. У старом вијеку постојао је мали број моћних држава међу којима се истицало Римско царство које је обухватало јужну и дио западне Европе и сјеверну Африку. Почетком средњег вијека настају феудалне државе. Велика географска открића (крај 15. вијека и наредни период) су допринјела ширењу територије неких европских држава на просторе ”Новог свијета”. Тако је настао колонијални систем са моћним метрополама од којих се посебно истичу Велика Британија, Шпанија, Француска и Португал. У унутрашњости континента јачају Хабсбуршка монархија, Отоманска империја и Царска Русија, а у 19. вијеку долази до уједињења Италије и Њемачке. На крају 19. и у 20. вијеку се распадају Османско царство и Аустроугарска монархија, пропада Трећи рајх, Распадају се СССР и СФРЈ. Метрополе постепено губе колоније. Неке државе Европе постоје вијековима (Британија, Шпанија, Француска…), док су неке релативно младе творевине или су касно обновиле државност (Србија, Словенија, БиХ и друге државе на тлу некадашње СФРЈ, али и СССР-а). У прошлом вијеку на тлу Европе настају економски, политички и војни савези (Варшавски споразум, ЕЕЗ, ЗНД, Европска унија…). Још увијек у Европи постоје мањинске групе које теже ка суверенитету простора у коме живе: Каталонци у Шпанији, Ирци у Сјеверној Ирској, Баски у Шпанији, Чеченци у Русији, Албанци у Србији…

Савремена политичка карта Европе

Питања за понављање (задаћа):

1.) Због чега Европа припада континентима ”Старог свијета”?

2.) Које земље Европе сматрамо континенталним, наведи неколико примјера?

3.) Које земље Европе су рељефно низијске, а климатски континенталне државе?

4.) Које су најкрупније политичкогеографске промјене у Европи у другој половини прошлог вијека?

5.) Посматрајући табелу на стр. 197 наведи 5 највећих држава Европе по површини и броју становника?

6.) Сходно реченом, одреди географски положај БиХ и објасни зашто је она децентрализована република.

7.) Која је разлика између републике и монархије? Наведи по неколико примјера за оба типа држава Европе.

9 Replies to “ПОЛИТИЧКОГЕОГРАФСКА ПОДЈЕЛА ЕВРОПЕ (2. гим.)”

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.