СТАНОВНИШТВО И КУЛТУРА ЕВРОПСКИХ НАРОДА (2. гим.)

У прошлој лекцији смо се упознали са поријеклом назива Европе, одликама њеног географског положаја, различитим аспектима географске подјеле држава Европе, одликама држава према различитим обиљежјима (величина територије, државно уређење и сл.) и њеном политичкогеографском подјелом.

Европа представља ”колијевку свјетске цивилизације”. Иако је по површини (10,5 мил. км2) већа једино од Аустралије, у њој је концентрисана доста велика популација. На око 7,5 % површине копна Земље живи око 10 % становништва свијета. Просјечна густина насељености Европе износи око 71 стан./км2, па спада у госто насељене просторе. Европа у свим својим дијеловима нема једнаке услове за живот становништва, тако да се у њој могу издвојити области различите густине насељености. Ријетко су насељени сјеверни, климатски хладни простори (Исланд, Скандинавија) и високе планинске области. Највећу насељеност имају приобални простори (осим на сјеверу иако је обало најнасељенија), индустријске области, долине ријека и низије. Најгушће насељене регије су Западна и Средња Европа. Због ниског, а у многим земљама и негативног природног прираштаја, становништво Европе стари. Негативан природни прираштај имају нпр. Њемачка, Мађарска, Србија…, а највећи је код Албанаца и на Исланду. И поред тога у развијеним земљама становништво расте због имиграције становништва из слабије економски развијених земаља, док код ових емиграција поспјешује природну депопулацију (број становника се значајно смањује). Земље захваћене депопулацијом настоје разним мјерема популационе политике стимулисати рађање.

Њено становништво је мозаик различитих народа углавном бијеле расе, који већином припадају индоевропској породици народа (око 85 %). Њу чине три велике скупине народа: словенска, германска и романска.

народи и језици Европе
зелен- Словени
црвена- Германи
плава- Романи

Словени

Словени представљају најраспрострањенију и најбројнију групу народа Европе. Чине око 35 % европског становништва. Насељавају исток, југоисток и централни дио континента. Дијеле се на Источне (Руси, Бјелоруси, Украјинци), Западне (Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби) и Јужне Словене (Словенци, Хрвати, Македонци, Бошњаци, Црногорци, Македонци и Бугари). Имају сличне језике, нарочито унутар исте подгрупе.

Најбројнији словенски народ су Руси. Створили су највећу државу свијета. На руском језику је створена једна од највећих књижевности и култура. Руски језик се користи у великом дијелу некадашњег СССР-а., а био је основа за издвајање украјинског и бјелоруског језика.

Српски народ је данас ”разбијен” у неколико земаља Југоисточне Европе. Имао је бурну историју, али је дао велики допринос развоју европске, али и свјетске културе и науке (присјети се познатих књижевника, научника, композитора, сликара…)

подјела Словена

Германи

Германи чине око 25 % становништва Европе и углавном насељавају њене западне, централне и сјеверне дијелове. Могу се подијелити на западну подгрупу (Нијемци, Аустријанци, Холанђани, Алзашани, Лоренжани, Фламанци,Луксембуржани, Германошвајцарци, Енглези и Шкоти) и сјеверну (Норвежани, Швеђани, Данци, Исланђани и Фарци).

По бројности и привредној развијености истичу се Нијемци и Енглези. Енглези су створили моћну државу и успоставили велико колонијално царство. На простору Енглеске отпочела је индустријска револуција. Енглески језик се раширио у великом дијелу ”новог свијета” и представља најзначајнији језик у свјетској комуникацији. Њемачка се јавила касније у историји са Бизмарковим уједињењем великог броја њемачких државица (крај 19. вијека). Њен империјализам долази до изражаја касније и проузроковао је два свјетска рата. Њемачка данас представља најмоћнију државу Европске уније.

британска империја ”у којој Сунце никад не залази”

Романи

Романи чине 23 % европског становништва и насељавају углавном јужне области континента. У њих спадају Португалци, Шпанци, Французи, Италијани, Каталонци, Корзиканци, Валонци, Реторомани, Италошвајцарци, Франкошвајцарци, Румуни, Арумуни и Молдавци. Романски језици су се развили из латинског, који данас није живи језик. Нарочито су интересантни Румуни- романски народ који исповједа православље, а користи се латиничним писмом. Шпански језик се данас, поред португалског, употребљава у Латинској Америци. Француски језик је службени у многим земљама, бившим колонијама или зависним територијама Француске. Француски језик је раније био језик свјетске дипломатије.

Посебне индоевропске групе су Грци, Албанци, Армени и Баски. У готово свим земљама Европе живе Јевреји. Велику популацију чине и Роми који спадају у индоаријску групу народа. Баски живе у подручју Бискајског залива, у Шпанији и Француској. Малтежани припадају Семитско-хамитској породици народа. У Европи је добро заступљена и уралска породица народа. Њој припадају Финци, Карели, Естонци, Коми… (финска група), Мађари, Манси (угарска група) и Ненци (самоједска група). Од алтајске породице народа у Европи су најбројнији Турци, Татари, Казаси, Башкири (турска група) и Калмици (монголоидна група).

У неким државама Европе се говори више језика. Типичан примјер је Швајцарска гдје је у службеној употреби њемачки, француски, романш и италијански. У Белгији то су њемачки, холандски и француски. Постоје и језици који се користе код више нација. Такав је њемачки, којим осим Нијемаца говоре и Аустријанци.

употрба њемачког језика

Културни кругови

У Европи се битно разликују два културна круга: западни и источни. Западни културни круг обухвата германске и романске народе и мањи дио словенских народа. Он је наслиједио утицаје Западног римског царства, латинског језика и латиничног писма. Религијски, простор западног културног круга није хомоген, што је посљедица реформације и издвајања протестантизма из римокатоличке цркве. Оваква подјела је касније постала још сложенија. Типичне католичке земље су нпр. Пољска и Италија, док су Њемачка и Холандија подјељене (протестанти и католици). Протестантске земље су Велика Британија (осим већег дијела Сјеверне Ирске), Шведска, Норвешка… Источни културни круг карактерише наслеђе античке Грчке и Византије. То су православна вјера и ћирилично писмо. Православци су Источни Словени и Срби, Македонци, Црногорци, Румуни, Грци и Бугари. Унутар источног културног круга, турским освајањима, раширила су се турско-источњачка обиљежја. Најважније источњачко обиљежје је ислам (код Албанаца, Турака и Бошњака).

религије Европе

Задаци за САМОСТАЛНИ рад:

  • погледајте стр. 203 у уџбенику, задаци од 1 до 5!

16 Replies to “СТАНОВНИШТВО И КУЛТУРА ЕВРОПСКИХ НАРОДА (2. гим.)”

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.