ЦЕНТРАЛНА ХРВАТСКА- географска обиљежја (3. гим.)

Централна Хрватска је дио панонско-перипанонског простора. У историјској прошлости политичкогеографско дефинисање Хрватске се односило управо на ову регију. У овој области се у прошлости зауставио продор Турака ка западу, па је она постала војно упориште и гранична област према Турској. Данас је то дио Хрватске који је густо насељен, привредно разноврстан и развијен и саобраћајно добро повезан са окружењем.

Централну Хрватску чине мање цјелине: Лоњско-иловска завала са Билогорском Подравином, Загорје, Вараждинска Подравина и Међимурје, Покупље, Банија и Кордун.

Централна Хрватска (смеђа боја)

У рељефу Централне Хрватске доминирају равнице, а најнижи терени су у алувијалној равни Саве. Рубни дијелови регије су ”уоквирени” ниским планинама: Жумберачком гором, Медведницом и Иваншчицом, док је у унутрашњости исто тако ниска Мославачка гора и Билогора. Јужно од ријеке Купе су перипанонске области о којима смо већ говорили- Банија и Кордун.

Главна природна богатства регије су термоминерални извори, наслаге угља, тло, лежишта нафте и гаса, ријеке, шуме, пашњаци…. Клима регије је умјерено-континенталана са већом количином падавина него у Славонији, па је то уједно и важно ратарско-сточарско подручје. Неки од најзначајнијих саобраћајних коридора пролазе овим простором, па се Загреб, главни град Хрватске, развио у важно саобраћајно чвориште. Те везе иду из околних саобраћајних центара: Беча, Будимпеште и Београда, према обали Јадрана и лукама од којих је најважнија Ријека.

главни саобраћајни правци кроз Хрватску

Фактори који су омогућили економски развој су повољан положај, повољни природни услови и разноврсна богатства, дуга традиција привредног развоја и густа насељеност. Зато је ова регија најразвијеније привредно подручје читаве Хрватске. Међутим, привредна структура у појединим областима се битно разликује.

Лоњско-иловска завала је зараван у сливу ријеке Лоње, оивичена Жумбераком, Медведницом, Калником, Билогором и Псуњом. Билогора раздваја сливове Драве и Саве, а у средишту завале је Мославачка гора. Око Мославачке горе су лежишта нафте и гаса, на бази којих се, у Кутини, развила петрохемијска индустрија. Водећи центар је град Загреб који броји више од 800 000 становника. Он је најважнији функционални центар Хрватске. Развио се испод Медведнице, уз западни обод Панонског басена и на обалама Саве. Развој града је нарочито убрзан након Другог свјетског рата. Остали центри су Бјеловар– град између Билогоре и Мославачке горе и Копривница– град на Драви познат по индустрији ”Подравка”.

Загорје је област између Загреба на југу и Вараждинске Подравине на сјеверу. У њеном средишњем дијелу је планина Иваншчица. Она дијели Загорје на већи јужни дио који гравитира ка Загребу и мањи сјеверни дио који гравитира ка Вараждину. То је простор валовитог рељефа, богат бројним селима, воћњацима и виноградима, ораницама… Због аграрне пренасељености становништво мигрира ка мјестима рада- околним градовима. Због љепоте пејсажа села Загорја су мотив туристичких кретања градског становништва. Туристичку понуду употпуњују бројни термоминерални извори (топлице), пећине, међу којима се истиче Крапина са траговима палеолитске насељености, бројни замкови (Тракошћан), село Кумровец са родном кућом Јосипа Броза….. Главни центар Загорја је насеље Крапина.

Међумурје је област између ријека Муре и Драве. То је пољопривредно подручје које карактерише аграрна пренасељеност. Многа мања насеља су попримила индустријску функцију. Главни центар је град Вараждин на ријеци Драви. Због повољног положаја овај град је био важно саобраћајно раскршће. Познат је по текстилној индустрији ”Тивар”- некадашњи ”Вартекс”. Мањи центар је Чаковец.

Вараждин

Покупље је равничарски крај уз ријеку Купу. На југу се на њега надовезују Банија и Кордун, а сјеверно је Лоњско-иловска завала. Најважнији центри су Карловац на ушћу Коране у Купу и Сисак на ушћу Купе у Саву. Оба насеља имају добро развијену индустрију и повољан саобраћајно-географски положај. Карловац је кроз историју био трговачко средиште и мјесто размјене добара приморске и панонске области. Кроз њега пролази пруга и аутопут од Заграба ка приморју. Познат је по дугој традицији производње пива- ”карловачко пиво”. Сисак као насеље датира из римског периода када је на његовом мјесту подигнут град ”Siscia”. Познат је по жељезари и рафинерији нафте. Од Сиска низводно ријека Сава је пловна за већа пловила. Мањи центар је Петриња, а познат је по месној индустрији ”Гавриловић”.

Питања за понављање (задаћа):

  • Шта обухвата регија Централне Хрватске?
  • Наведи најважнија природна богатства централне Хрватске?
  • Упореди насељеност и привредну развијеност Централне Хрватске са другим регијама Хрватске?
  • У које ”оквире” стављамо Лоњско-иловску завалу, наведи њене главне центре?
  • Опиши Загорје?
  • Наведи туристичке потенцијале Загорја?
  • Објасни зашто сеоско становништво Загорја мигрира ка градовима, а градско становништво радо долази у Загорје?
  • Шта су топлице, наведи неке од познатијих у овој регији
  • Који простор обухвата Међимурје, који је главни центар?
  • Шта је утицало на значајан индустријски и привредни развој Карловаца и Сиска?

18 Replies to “ЦЕНТРАЛНА ХРВАТСКА- географска обиљежја (3. гим.)”

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.