РИЈЕКЕ- ријечни систем, мрежа, слив и развође (1. гим)

Ријеке су већи водотоци. У хидрологији, под ријеком се подразумјева маса слатке воде која се креће ријечним коритом на површини Земље, под утицајем гравитације. Мјесто гдје настаје ријека је извор (глава) ријеке, а мјесто гдје ријека завршава је ушће ријеке. Између извора и ушћа је ријечни ток. Ријеке могу настати на различите начине: од извора у облику врела (нпр. ријека Босна), истицањем из језера- језерске отоке (нпр. ријека Бојана) , отапањем ледника (нпр. ријела Рона), спајањем мањих водотока (нпр. ријека Дрина)…. Извор ријека је обично у планинском простору и тај дио тока се назива горњи ток. Ријеке имају и средњи и доњи ток са веома различитим особинама. У горњем току ријеке коритом тече мања количина воде. Ток је брз због већег пада ријечног корита. Усијецање корита и долине је изражен процес. У средњем току, гдје је пад корита мањи, ријека мирније тече и носи већу количину воде, а ношени материјал почиње да таложи. Корито ријеке је веће, а долина плића и пространија. Вода садржи мање кисеоника и обично је запрљанија. У доњем току ријеке споро отичу, носе највећу количину воде и имају много муља, често кривудају- меандрирају и завршавају се ушћем у другу ријеку, језеро или море. Гледајући низ ток ријеке разликују се обале, лијева и десна. Многе особине ријеке зависе од њеног ”пада”. Укупан пад ријеке је разлика између коте извора и коте ушћа. Просјечан пад ријеке се добије када се вриједност укупног пада у метрима подијели са дужином ријечног тока у километрима. Исказује се у м/км. Ријеке су веома издужене појаве у простору, а међусобно се разликују не само по дужини тока, него и по паду корита, количини воде, величини слива, режиму, сталности воде… Према сталности воде разликујемо сталне, периодичне и повремене ријеке. Веома су занимљиве понорнице у крашким просторима које имају дијелове површинског, али и дијелове подземног тока. Наша најпознатија понорница је ријека Требишњица, најдужа у Европи.

Ријечни систем и ријечна мрежа

Ријечни систем чини главна ријека са својим притокама. Тако нпр. ријечни систем Саве чине ријека Сава и све њене притоке, од извора до ушћа. С друге стране, ријечна мрежа обухвата све ријеке на неком простору (област, држава, континент) које не морају међусобно бити повезане. Тако нпр. ријечну мрежу БиХ чине све њене ријеке, без обзира што међусобно можда нису повезане. Многи фактори утичу на густину ријечне мреже. Густина ријечне мреже се израчунава на начин да се укупна дужина свих ријека (у км) подијели са величином посматране територије (у км2). Највећу густину ријечне мреже имају планински терени са обилним падавинама, који су грађени од водонепропусних стијена. Видимо да концентрација ријека у простору завици од петролошких, орографских, климатских, вегетацијских и других особина простора.

Ријечни слив и развође

Сливом називамо простор са кога падавине отичу у ријеке неког ријечног система и преко његове главне ријеке даље у другу ријеку, језеро или море. Ријечни слив је простор са кога воде површински отичу у неки ријечни систем. Сливови су ограничени развођима која раздвајају сусједне сливове. Сливови могу бити ријечни и морски. Постоје и ендореичка подручја– унутрашњи сливови. Развођа су најјаснија у планинским просторима, мање уочљива у равницама, па се зову неодређена развођа. Неодређена развођа су и у крашким теренима гдје вода, осим површински, значајније циркулише подземно. Бифуркација је појава када је развође неодређено при чему вода неког водотока- ријеке, отиче, рачвајући се, у различите морске сливове. Веома је ријетка појава у простору. На територији Србије, на Косову, ријека Неродимка чини бифуркацију и рачвајући се дио воде даје Лепенцу (слив Егејског мора), а дио Ситници (слив Црног мора). Када се сливови уцртавају у географским картама, раздвајају се линијама- вододјелницама. То су линије које на карти повезују највише тачке на развођу између сусједних сливова. Значи, развође је узвишење- облик у рељефу, а вододјелница је геометријски појам (линија која се уцртава на карти), те се не могу поистовјетити.

на овој карти је вододјелницом и тамнијом бојом представљен простор са ријекама које отичу у Црно море- слив Црног мора

На линку испод можете наћи бројне занимљивости о неким од најпознатијих ријека на свијету

Питања за понављање (задаћа):

  • Шта је глава, а шта ушће ријеке?
  • На које све начине могу настати ријеке?
  • Како се рачуна укупан, а како просјечан пад тока ријеке?
  • Шта је ријечни систем, а шта ријечна мрежа?
  • Како се рачуна густина ријечне мреже, чиме је она условљена?
  • Шта су сливови и какви могу бити?
  • Наведи примјер ендореичког подручја користећи податке са интернета.
  • Шта је развође и какво може бити, а шта вододјелница?
  • Шта је бифуркација?
  • Напиши једну занимљивост везану за неку ријеку која је на тебе оставила дојам (везано за садржај са линка).

12 Replies to “РИЈЕКЕ- ријечни систем, мрежа, слив и развође (1. гим)”

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.