Други тријумвират (за 1. разред гимназије)

Послије Цезарова убиства у Риму је настала паника и почеле су расправе о завјереницима. Једни су тражили да се изведу пред суд, а други су их оправдавали и проглашавали за спасиоце државе.

43. године п.н.е. формиран је Други тријумвират, којег је, за разлику од првог, потврдила Народна скупштина. Чланови Другог тријумвирата били су Гај Октавијан (унук Цезарове сестре и његов посинак), Марко Антоније и Марко Емилије Лепид. Тријумвири су добили неограничену власт на пет година.

Владавина тријумвира је била веома сурова. Починили су бројна убиства и конфисковали имања политичких противника. Међу страдалима био је непомирљиви бранилац републиканског уређења Цицерон. За тријумвире највећу опасност представљали су завјеренице Касије и Брут. Они су за борбу против тријумвира прикупили на Истоку велику војску. Тријумвири Антоније и Октавијан отишли су у Македонију и у бици код Филипа потпуно разбили републиканску војску. Касије и Брут су извршили самоубиство а остатак њихове војске предао се тријумвирима.

Да би набавили новац за исплату војника, Антоније одлази на Исток да сакупи порезе, а Октавијан у Италију гдје наставља да конфискује имања политичких противника. То је изазвало револт и побуну у Риму, што је изазвало нови грађански рат. Противници тријумвира уздали су се у Секста Помпеја, син првог тријумвира. Он је против Октавијана покренуо медитеранске гусаре и сицилијанске робове, али је на крају и он поражен. За то вријеме и Антоније се у Египту заљубио и оженио Клеопатром (поред живе жене у Риму, и то Октавијанове сестре).

Питања за ученике:

1. Како је настао Други тријумвират?
2. Између кога су вођени грађански ратови?
3. Истражи и објасни шта значи појам Pax Romana.