Први тријумвират (за 1. разред гимназије)

Освајачки ратови, гушење устанака робова и покорених народа црпили су снагу римске Републике. Само римско друштво западало је и у моралну кризу. Готово у свим слојевима друштва осјећала се тежња за реформама и завођењем чвршће власти.

Послије Сулине смрти било је више покушаја да се заведе војна диктатура. Али су још увијек биле јаке снаге које су се залагале за очување републиканског уређења. На крају, преовладале су оне снаге које су сматрале да власт само једног човјека може вратити мир у држави и очувати интересе нобила.

Један од покушаја завођења диктатуре била је завјера коју је против изабраних конзула организовао Катилина. Међутим, његову завјеру је открио конзул Цицерон, најбољи римски говорник и бранилац републике. Ипак, Катилина је са својим присталицама поражен 62. године п.н.е. и тако је република привремено сачувана. Тада на политичку сцену ступају Гнеј Помпеј, Гај Јулије Цезар и Марко Крас.

Њих тројица су 60. године п.н.е. склопили савез тројице, назван Први тријумвират. Био је то савез памети (Цезар), војничке славе (Помпеј) и богатства (Крас). Тријумвири су намјеравали преузети и онда међусобно подијелити власт. По истеку Цезаровог конзулства он добија на управу Галију, Крас је упућен на Исток, а Помпеј у Шпанију.

У Галији Цезар води дуготрајне ратове против бројних племена. Најјачи отпор пружало му је галско племе које је предводио Верцингеторикс. Коначно, Цезар ће успјети поразити Гале у бици код Алезије 52. године п.н.е. У Галији је стекао огроман ратни плијен, а својим војницима је удвостручио плату и поклањао им робове. То је једно од објашњења зашто су га његове легије толико обожавале и биле му лојалне. Током ратова са Галима Цезар је водио записе познате као De bello Gallico (О Галским ратовима).

За то вријеме, Крас је 53. године п.н.е погинуо у рату са Партијом. То ће и убрзати разлаз између остале двојице тријумвира. 49. године п.н.е Цезару је истекао мандат управе у Галији и Сенат му је наредио да по старом обичају распусти војску и врати се у Рим. Тада се он одлучује на ризичан потез и са ријечима Iacta alea est (Коцка је бачена), прелази ријеку Рубикон и са војском креће на Рим. Конзули и дио сенатора бјеже из Рима не усуђујући се сачекати Цезара. Помпеј са својом војском прелази на Балканско острво и почиње припреме за рат против Цезара. Цезар без борбе улази у Рим, а затим креће у Шпанију гдје је приморао на предају Помпејеву војску која се тамо налазила. Из Шпаније је отишао у Грчку и у бици код Фарсале 48. године п.н.е. поразио је Помпејеву војску. Помпеј бјежи у Египат, али је тамо убијен. Убрзо у Египат стиже и Цезар, који се умијешао у унутрашње династичке борбе и стао на страну Клеопатре. Однос Цезара и Клеопатре прераста у једну од најчувенијих романси у историји. Међутим, Цезарово и римско присуство у Египту изазвало је отпор и устанак. На крају, устанак је угушен, а том приликом изгорјела и чувена библиотека у Александрији. Из Египта Цезар одлази у Малу Азију у рат против Митридатовог сина Франка. На брзину га је савладао и у Рим послао лаконску поруку: Veni, vidi, vici (Дођох, видјех, побједих).

По повратку у Рим Цезар је постао доживотни диктатор, народни трибун, конзул и цензор. Изабран је и за pontifex mamximus (врховни првосвештеник). На тај начин он постаје апсолутни господар у држави.

Међутим, у Риму је и даље било доста присталица републиканског уређења. Да би очували републику, група од 60 сенатора сковала је завјеру против Цезара. Атентат на Цезара извршен је на Мартовске иде, 15. марта 44. године п.н.е. Ипак, Цезарова смрт није значила и обнову старог републиканског поретка. Агонија унутрашњих сукоба и умирање старе републике потрајаће још неколико година послије његове смрти.

Питања за ученике:

1. Зашто се јављају тежње за увођење диктатуре?
2. Како је настао Први тријумвират?
3. Како су тријумвири подијелили власт?
4. Како је Цезар постао апсолутни господар у држави?