Балкански ратови (за 1. разред средњих стручних школа)

Ненад Џабић

Балкански ратови (за 1. разред средњих стручних школа)

24 Marta, 2020 Uncategorized 56

Балкански ратови представљају завршетак низа међународних криза уочи Првог свјетског рата, који су могли да прерасту у велики свјетски оружани сукоб.

Почетком ХХ вијека Турско царство се налазило у дубокој економској, војној и политичкој кризи. Балканске земље су увидјеле могућност да искористе ту ситуацију за коначно протјеривање Турака са Балкана. Током прољећа 1912. године формиран је Балкански савез чије су чланице биле Србија, Бугарска, Црна Гора и Грчка. Уговор је офанзивно био усмјерен против Турске, а дефанзивно против Аустроугарске. Тим споразумом Црна Гора се обавезала да прва започне ратне операције против Турске.

Основни циљ рата био је национално ослобођење хришћанских народа на Балкану, територијално проширење балканских држава и коначно укидање феудалних односа.

Први балкански рат

Рат је започео у октобру 1912. године прекидом дипломатских односа и објавома рата чланица Балканског савеза Турској. До почетка новембра балканске савезнице су побјеђивале. Српска војска је напредовала у Македонији (заузела Куманово, Скопље и Битољ), Рашкој области и Косову. Спојила се са црногорском војском и преко Албаније избила на Јадранско море. Црногорци су опсједали Скадар, док је Бугарска успјешно ратовала на свом дијелу ратишта, али је заустављена код Једрена. Грчка војска стекла велике побједе и проширење у Егејској Македонији и заузела Солу, Епир и острво Крит.

Даљем напредовању српске и црногорске војске успротивила се Аустроугарска. Да би то остварила планирала је стварање албанске државе, која је и проглашена у новембру 1912. године.

Крајем 1912. године закључено је примирје, али су ратне операције настављене до прољећа 1913. Тада су Бугари уз помоћ српске војске успјели да заузму Једрене, али су се Црногорци пред аутроугарским ултиматумом морали повући из већ освојеног Скадра, који је предат Албанији.

Мировни споразум са Турском потписан је 30. маја 1913. године у Лондону. Њиме се Турска одркла свих територија на Балкану западно од линије Енос – Мидија. Србији онемогућен излаз на Јадранско море, а Албанија је стављена под међународни протекторат. Међутим, питање Македоније остаће камен спотицања око које су се спориле Србија и Бугарска. Србија је успјела да поврати сјеверни дио Рашке и Косово, и тиме коначно стекла заједничку границу са Црном Гором.

Првим балканским ратомм завршена је борба балканских народа за ослобођење од турске власти. Истовремено, укинути су феудални односи чиме су створени услови да бржи привредни развој тих земаља.

Други балкански рат

Неријешена питања између балканских савезника била су основни узрок за избијање Другог балканског рата. Србија је била незадовољна Лондонским уговором, поготову што је Бугарска тражила за себе највећи дио Македоније. Аустроугарска је подржавала Бугарске претензије и према Србији и према Грчкој, желећи да разбије Балкански савез, у чему је на крају и успјела.

Непријатељства између дојучерашњих савезника отпочела су изненадним бугарским нападом на положаје српске и грчке војске. У кључној Брегалничкој бици јула 1913. године, српска војска потпомогнута црногорском, тешко је поразила бугарску војску. Након тога у рат против Бугарске улазе и Турска и Румунија. Румуни преотимају јужну Добруџу а Турска Једрене. Тиме је судбина Бугарске у овом рату била запечаћена. И овог пута, велике силе су интервенисале да се рат заустави.

Мир је закључен у септембру 1913. године у Букурешту. Србија је добила сјеверни дио Рашке, Косово и Вардарску Македонију. Црна Гора се проширила на градове Беране, Бијело Поље, Пљевља, Рожаје, Плав, Гусиње, Пећ, Тузи и дио Скадарског језера. Грчка је добила Егејску Македонију и дио западне Тракије; Румунија јужну Добруџу; Туркса дио западне Тракије и Једрене а Бугарска Пиринску Македонију.

Балкански ратови су створили нову политичку карту на Балкану, са којом ниједна земља није била потпуно задовољна. Исто тако, створиле су атмосферу реваншизма, нарочито код Бугарске према Србији.

Питања за ученике:

  1. Који су основни циљеви балканских земаља у Првом балканском рату?
  2. Које су најзначајније посљедице Првог балканског рата?
  3. Који су узроци Другог балканског рата?
  4. На које области се Србија проширила након Балканских ратова?
  5. Истражи и појасни појам протекторат.

56 0 komentara

  1. Jovan Ivanović kaže:

    Prisutan

  2. Andrea kaže:

    Prisutna

  3. Tamara kaže:

    Prisutna

  4. Stanisa Prodanovic kaže:

    prisutan

  5. Kristijan kaže:

    Prisutan

  6. Martina Vasiljevic kaže:

    Prisutna

  7. Zorana kaže:

    Prisutna

  8. Gorana kaže:

    Prisutan

  9. Ivana kaže:

    Prisutna

  10. Milica kaže:

    Prisutna

  11. Bojan Ignjatic kaže:

    PRISUTAN

  12. Bojan Ignjatic kaže:

    PRSIUTAN

  13. Nikolina Lekic kaže:

    Prisutna

  14. Srdjan djukic kaže:

    Prisutan

  15. Nemanja Borojevic kaže:

    Prisutan

  16. Dragana kaže:

    Prisutna

  17. Jana Marković kaže:

    Prisutna.

  18. Nikola Kokic kaže:

    Prisutan

  19. Tatjana Grabovac kaže:

    Preuzela lekciju!

  20. vladimir kaže:

    Prisutan

  21. Tatjana kaže:

    Prisutna

  22. Anica kaže:

    Prisutna,preuzela lekciju.

  23. Viktor Mitric kaže:

    Prisutan

  24. Vanja Jacimovic kaže:

    Prisutna

  25. Dejan Brocilo kaže:

    Prisutan

  26. Mihaela Zečević kaže:

    Prisutna

  27. Zoran Djilas kaže:

    Prisuta

  28. Jana kaže:

    Prisutna

  29. Jana Marković kaže:

    prisutna

  30. Marko Dimic kaže:

    Prisutan

  31. Dejan Marjanović kaže:

    Prisutan

  32. Jelena Gajić kaže:

    Prisutna

  33. Srdjan Jovanovic kaže:

    prisutan

  34. Tajana kaže:

    Prisutna

  35. Marta kaže:

    Prisutna

  36. Дарио Зечевић kaže:

    Присутан

  37. Đorđe Kovacević kaže:

    Prisutan

  38. Severin Grabovac kaže:

    Prisutan

  39. Tea Jaćimović kaže:

    Prisutna

  40. vladimir vasilic kaže:

    prisutan

  41. Marko Stojakovic kaže:

    Prisutan

Odgovori na Tatjana Grabovac Poništi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *