Организација Уједињених нација и нестајање колонијалног система (за 4. разред гимназије)

Вријеме непосредно након рата обиљежило је потписивање мировних уговора и суђење за ратне злочине нацистичким вођама у Нирнбергу. У Токију је одржано суђење јапанским злочинцима.

У САД-у 1945. године, тачније у Сан Франциску, одржаана је оснивачка скупштина Уједињених нација – међународне организације за очување мира. Потписана је Повеља коју је прихватило 50 држава Антифашистичке коалиције, а касније ће чланице Организације УН постати све државе свијета. Преко својих организација и органа као што су Савјет безбједности, ФАО (организација за храну и пољопривреду), УНЕСКО (брига о културном благу), УНИЦЕФ (брига о дјеци), Уједињене нације посредују код склапања мира, штити људска права. За разлику од Друштва народа, Уједињене нације имају економска и војна средства (тзв. плави шљемови) па могу интервенисати у кризним подручјима. Током свог постојања УН су наметале економске и политичке санкције у више случајева и на тај начин покушавале да пронађу рјешења мирним путем.

Деколонизација

Колонијални систем је почео да се руши након Другог свјетског рата. Разлози су у интересима нових свјетских сила (СССР и САД) којима је требало слободно тржиште, а не затворена колонијална подјела свијета, као и у великој жељи народа за ослобођењем од колонијалних окова. Велике силе су подржавале ослободилачке покрете које су најчешће предводили појединци школовани у центрима свјетских империја.

Међу првима, независност је добила Индија 1947. године, гдје је Махатма Ганди користећи методе “мирне грађанске непослушности” приморао Енглезе на повлачење. Енглеска се затим повукла и са Блиског истока, а нешто касније и из својих посједа у Африци. Посебне везе са бившим колонијама Енглеска је наставила кроз Комонвелт (Британска заједница народа) у којима ће доминирати економске и културне везе.

Неке колонијалне силе, као што је Француска ратовала у Алжиру, тешко су се мириле са губитком колонија па ће на различите начине покушавати да задрже свој утицај (изазивајући економске и политичке кризе, вјерске сукобе).

Антиколонијални и ослободилачки покрети широм свијета значајно су увећали број независних држава, тако да данас Организација УН има 193 равноправне чланице и двије државе у статусу посматрача.

Питања за ученике:

1. Истражи и наведи која су најзвучнија имена нацистичке Њемачке којима се судило у Нирнбергу?
2. Које су државе сталне чланице Савјета безбједности УН? У чему се разликује њихов статус од несталних чланица?
3. Шта је допринијело деколонизацији свијета?