Први свјетски рат 1914-1918 (за 1. разреде средњих стручних школа) први дио

Уочи Првог свјетског рата велике силе, да би заштитиле своје политичке и економске интересе, почеле су да се групишу у велике војнополитичке савезе. Још 1882. године Њемачка, Аустроугарска и Италија формирале су Тројни савез, а 1907. године Енглеска, Француска и Русија су створиле свој блок – Антанту, као равнотежу Тројном савезу. Упоредо с тим отпочела је и велика трка у наоружавању и увођења савременијих оружја у европске војске тог доба. Тако се Европа почетком ХХ вијека подијелила у два супротстављена војнополитичка блока, те је неколико криза доводила свијет на ивицу рата. Поменућу неколико тих криза које су могле изазвати рат и прије 1914. године: двије мароканске кризе 1906. и 1911, анексија БиХ 1908. и Балкански ратови 1912-1913.

Узроци Првог свјетског рата јесте интереси земаља Тројног савеза, у првом реду Њемачке, да се изврши нова прерасподјела колонија и интересних сфера у свијету.

Повод за велики свјетски обрачун нађен је у Сарајевском атентату 28. јуна 1914. године.

Ток рата – 1914. година

Први свјетски рат је до тада био највећи оружани сукоб у историји, у коме је учествовало 36 држава, са око милијарду и по становника. Ратне операције су вођене на више фронтова: Западни, Источни, Балкански (Солнски), Изалијански и Азијски.

Након што је Аустроугарска објавила рат Србији 28. јула 1914, Њемачка је 1. августа објавила рат Русији, а затим напала Белгију и објавила рат Француској. Тако је објава рата Србији активирала низ уговора о савезништву која су покренула ланчану реакцију објава рата. За мање од мјесец дана већи дио Европе нашао се у ратном стању.

Циљ Њемачке био је да брзим ратом на Западном фронту савлада Француску а да затим своје снаге пребаци на Источни фронт против Русије. Послије почетних успјеха, њемачка офанзива према Паризу заустављена у бици на ријеци Марни у септембру 1914. Ова битка пресудно је утицала да на даљи ток рата, јер је Њемачка морала да одустане од свог ратног плана. Истовремено, рат се претворио у дуге, исцрпљујуће рововске борбе, што ће бити општа карактеристика цијелог рата.

На Источном фронту њемачка и аустроугарска војска ратовали су против руске војске. А августу 1914. године руска војска је предузела офанзиву, пробила њемачку одбрану код Мазурских језера и продрла у источну Пруску. На тај начин су значајно утицали на исход битке на Марни, јер су због тога Нијемци били приморани да дио снага са запада пребаце на исток како би зауставили Русе. У контраудару Нијемци су одбацили руску војску. Од тада и на Источном фронту почињу рововске борбе. Крај прве ратне године донио је равнотежу снага на фронтовима и сазнање да брзе побједе неће бити.

Ток рата – 1915. година

Токо друге ратне године значајнији помјерања на линијама фронта није било, али су људски губици били велики у свакодневним рововским борбама.

Италија је на почетку рата прогласила неутралност, али је након тајних преговора са Антантом ушла у рат на њеној страни јер јој је Лондонским уговором априла 195. године обећана Истра и дио Далмације. Исте године Бугарска улази у рат на страни Тројног савеза (Централних сила), нападајући Србију. 1915. године силе Антанте су у Грчкој успоставиле нови – Солунски фронт.

Питања за ученике:

1. Због чега су створени војнополитички блокови?
2. Наброј међународне кризе почетком ХХ вијека.
3. Који су најважнији фронтови на којима су вођене ратне операције?
4. Зашто је Италија изневјерила своје савезнике у ушла у рат на страни Антанте?