Југославија од 1945. до 1948. (за 4. разред гимназије)

Коституисање социјалистичке Југославије

Споразум Тито – Шубашић из 1944. године, као и преопруке Рузвелта, Стаљина и Черчила са састанка на Јалти, омогућили су формирање коалиционе владе Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ). Ова влада је конституисана 7. марта 1945. године, на чијем челу је био Јосип Броз а министар иностраних послова Иван Шубашић. У тој влади су по бројности и важности ресора преовлладавали припадници НОП-а. У току априла и маја 1945, антифашистичке скупштине су конституисане и именовале своје републичке владе, чиме је у потпуности изграђен систем нове власти.

У Београду је од од 7. до 26. августа 1945. одржано Треће засједање АВНОЈ-а, који је 10. августа преименован у Привремену народну скупштину (ПНС). У њен састав су укључени и предратни посланици а који се током рата нису компромитовали. Током засједања донесени су важни закони којима се учвршћивао нови друштвено-политички поредак под вођством Комунистичке партије Југославије: о Уставотворно скупштини, о конфискацији имовине, о аграрној реформи и колонизацији, о бирачким списковима, о држављанству. У току овог засједања Милан Грол, предсједник Демократске странке и потпредсједник владе ДФЈ поднио је оставку. Нешто касније, исто је урадио и Иван Шубашић.

За 11. новембар 1945. године заказани су избори за Уставотворну скупштину. Критикујући начин спровођења избора усљед недемократске атмосфере и притисака који су спроводили комунисти (формално организовани у Народни фронт), опозиција је уочи самих избора одлучила да бојкотује изборе. Због тога је влада ДФЈ поред листе Народног фронта на свим биралиштима поставила и кутије без листе (тзв. ћораве кутије), како би се формално задовољио принцип слободног изражавања воље бирача. Под таквим условима, очекивано је побиједила листа Народног фронта.

Изабрана Уставотворна скупштина сазвана је у Београду 29. новембра 1945. Донијела је Декларацију о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије. Овом одлуком краљ Петар II и династија Карађорђевић лишени су свих права а монархија укинута.

31. јануара 1946. године Уставотворна скупштина је изгласала први устав ФНРЈ. Усвојен федеративни принцип уређења а националним мањинама загарантована су сва економска и културна права

1. фебруара 1946. године образована је и нова влада на челу са Јосипом Брозом.

Аграрна реформа и колонизација

Законом о аграрној реформи и колонизацији, којим је велепосједницима и припадницима њемачке заједнице одузета земља и којим је земљишни максимум прописан на 10 хектара, велики број беземљаша и сиромашних сељака из пасивних крајева Црне Горе, БиХ, Далмације, Лике, Косова и Метохије и јужне Србије колонизовани су углавном у Војводину.

Још 6. марта 1945. године руководство нове Југославије донијело је одлуку којом се колонистима – добровољцима из Првог свјетског рата забрањивао повратак на њихова имања на територији Косова и Метохије и Македоније.

Законом о конфискацији и законом национализацији из децембра 1946. године извршена је потпуна национализација свих привредних предузећа и ликвидирано постојање страног капитала у југословенској привреди.

Обнова привреде и први петогодишњи план

У току рата страдало је око 12% становништва, уништено више од 20% стамбених зграда, 36% уништених индустријских погона, 65% мостова, велики губици у пољопривредној механизацији и сточном фонду… налагало је да да се у првим послијератним мјесецима и годинама уложе велики напори како би дошло до опоравка привреде. С тим у вези организоване су масовне радне акције у којима су рашчишћаване рушевине, оспособљавани путеви, мостови и жељезничке пруге. У рекордним роковима, уз скоро искључиво употребу физичке снаге, изграђене су пруге Брчко-Бановићи у дужини од 92 km ( за само седам мјесеци) и Шамац-Сарајево у дужини од 242 km (за мање од осам мјесци). Захваљујући великом ентузијазму, нарочито омладине, земља се брзо опорављала. Тако су створени потребни услови да се од 1947. до 1951. године изведе први петогодишњи план. Преласком на планску привреду све је било подређено централизацији привредног и политичког система. Циљ прве петољетке био је да се земља у што краћем року извуче из опште заосталости, ојача економска и одбрамбена снага и даље учврсте социјалистички односи. Овај план је поставио темеље индустријализацији и електрификацији Југославије, када су изграђене бројне саобраћајнице, фабрике и други привредни објекти.

Питања за ученике:

1. Које су најважније одлуке Трећег засједања АВНОЈ-а?
2. Објасни шта значе ћораве кутије?
3. Које су посљедице примјена закона о аграрној реформи и колонизацији?
4. Који су општи задаци постављени пред први петогодишњи план?