Први свјетски рат 1914-1918 (за 1. разред средњих стручних школа) други дио

Ненад Џабић

Први свјетски рат 1914-1918 (за 1. разред средњих стручних школа) други дио

31 Marta, 2020 Uncategorized 50

Други дио Великог рата донио је неколико прекретница, као што је револуција у Русији и улалазак САД-а у рат, које су оставиле посљедице не само на сам рат него и на цијели ХХ вијек.

Ток рата 1916. године

Тешке и велике борбе, са до тада невиђеним жртвама, вођене су током 1916. године на Западном фронту. Те године десиле су се двије велике битке. Нијемци су покушали да освоје Верден који су Французи огорчено бранили. Битку за Верден још називају и “кланица народа”, јер су укупни губици обију страна процијењени на 1.800.000 погинулих војника.

Да би растеретили француску одбрану код Вердена, Енглези су започели офанзиву на ријеци Соми. Тада је први пут у историји ратовања употријебљен тенк. И поред огромних губитака на обије стране, стратегијска слика рата није се битно промијенила.

Исте године дошло је и до једине поморске битке код Јитланда (Данска) између британске и њемачке морнарице. Битка је окончана без побједника, уз обостране губитке. Руска војска је на Источном фронту покренула офанзиву у Галицији и Буковини. Аустроугарски војници, највише припадници словенских народа, масовно су се предавали руској војсци и од њих је касније формиран Југословенски добровољачки корпус. Како је рат одмица постајало је све јасније да Централне силе имају све мање средстава за вођење рата.

Посљедње године рата

1917. године САД се директно ангажују у рату упркос настојању америчког предсједника Вудроа Вилсона да сачува неутралност. Пред крај те године Русија је иступила из рата јер ју је захватила револуција у којој је збачен царски поредак и династија Романов, а власт преузели бољшевици које је предводио Владимир Иљич Лењин.

У августу 1918. године земље Антанте отпочињу офанзиву (када је пробијен Солунски фронт) којима су приморале Централне силе на повлачење, а затим и на капитулацију. Прва је из рата избачена Бугарска, затим Турска, а 3. новембрта Аустроугарска потписује примирје. Дан 11. новембар 1918. када је Њемачка потписала примирје означава и крај Првог свјетског рата.

Версајска мировна конференција

Мировна конференција у Версају почела је 18. јануара и трајала је до 28. јуна 1919. године. На њој су главну ријеч водили државници сила побједница у рату САД-а, Енглеске, Француске и Италије. Њемачка је означена као главни кривац за рат и као поражена имала је да поднесе тешке услове мира. Морала се одрећи у корист Француске Алзаса и Лорене, Сарске области, свих својих колонија, да смањи војску до 100.000 војника, уништи тешко наоружање и морнарицу и да плати велику ратну одштету.

Са осталим пораженим земљама мировни уговори су потписани током 1919. и 1920. године.

Једна од важнијих одлука ове конференције био је оснивање Друштва народа, на приједлог америчког предсједника Вилсона. Циљ ове организације био је да чува мир у свијету.

Посљедице Првог свјетског рата

Највећи оружани сукоб у историји донио је неизбјежне велике економске, друштвене и политичке посљедице. Поред огромне материјалне штете, сиромаштва и епидемија, епилог рата био је 10 милиона погинулих и око 50 милиона рањених и трајних инвалида (на свим зараћеним странама). Нестала су четири стара царства у Европи: њемачко, руско, аустроугарско и турско. У Русији је побиједила револуција којом је свијет добио прву социјалистичку државу. На простору некадашње Аустроугарске настале су нове државе: Краљевина СХС, Чехословачка, Пољска, а Аустрија и Мађарска су биле насљеднице Аустроугарског царства. Створено још неколико националних држава: Финска, Летонија, Естонија и Литванија. Први пут су током рата употријебљени тенкови, авијација, подморнице и бојни отрови.

Питања за ученике:

  1. Опиши ток рата 1916. године.
  2. Опиши улогу САД-а у Првом свјетском рату.
  3. Које државе су биле најутицајније на Версајској мировној конференцији?
  4. Које су посљедице Првог свјетског рата?

50 0 komentara

  1. Aleksandra Grabovac kaže:

    Prisutna

  2. Erna Mehicic kaže:

    Preuzela lekciju

  3. Srdjan djukic kaže:

    Prisutan

  4. Zorana Gojkovic kaže:

    Prisutna

  5. Ljubica Radovanovic kaže:

    Prisutna

  6. Marko Pivas kaže:

    Prisutan

  7. Kristijan Milosevic kaže:

    Prisutan

  8. Bojan Bardak kaže:

    Prisutan

  9. Ognjen Radovanovic kaže:

    Prisutan

  10. Stanisa Prodanovic kaže:

    prisutan

  11. Jana Jovisic kaže:

    Prisutna

  12. Tea Jaćimović kaže:

    Prisutna

  13. Viktor Mitric kaže:

    Prisutan

  14. Tamara Maric kaže:

    Prisutna

  15. Srdjan Jovanovic kaže:

    prisutan

  16. Gorana kaže:

    Prisutna

  17. Anica kaže:

    Prisutnaa

  18. Bojana Zaric kaže:

    Prisutna

  19. Dejan Brocilo kaže:

    Prisutan

  20. Jovan Ivanovic kaže:

    Prisutan

  21. Marko Stojakovic kaže:

    Prisutan

  22. Marko Dimic kaže:

    Prisutan

  23. Adriana kaže:

    Prisutna

  24. Đorđe Kovacević kaže:

    Prisutan

  25. vladimir vasilic kaže:

    prisutan

  26. Nikola Kokic kaže:

    Prisutan

  27. Luka Bardak kaže:

    Prisutan

  28. Dalibor kaže:

    Prisutan

  29. Nikolina Jelic kaže:

    Prisutna

  30. Jana Marković kaže:

    prisutna

  31. Jelena Gajić kaže:

    Prisutna

  32. Ljubica Milanovic kaže:

    Prisutna preuzela lekciju

  33. Дарио Зечевић kaže:

    Присутан

  34. Severin Grabovac kaže:

    Prisutan

  35. Dejan Marjanović kaže:

    Prisutan

  36. Damjan Mitrovic kaže:

    Prisutan

  37. Andrea kaže:

    Prisutna

  38. Stefan kaže:

    prisutan

  39. Nemanja Borojevic kaže:

    Prisutan

  40. Tajana kaže:

    Prisutan

Odgovori na Nemanja Borojevic Poništi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *