Криза Републике и почетак грађанских ратова (за 1. резред гимназије)

Аграрна криза

Велика освајања и проширење државе на три континента имала су за посљедицу огроман прилив робовске радне снаге и потпуну промјену привредних односа у Римској републици. Корист од великих освајања имали су припадници римске аристократије (тзв. нобили) на чијим су великим имањима (латифундијама) земљу обрађивали робови. Управо због тога, некадашњи мали посједи слободних римских сељака више нису били конкурентни на тржишту са својим производима. Уз бројна ратовања и одсуства са својих посједа, временом ће бити присиљени да се задужују и, на крају, продају своје посједе. Тако ће током II и I вијека п.н.е. у Риму настати мноштво римских грађана без икаквог посједа и примања. Сви су они тражили уточиште у самом граду Риму, у потрази за било каквим послом или милостињом људи на власти, и тако постајали градска сиротиња – пролетери.

Међутим, некадашња римска војна моћ почивала је управо на малим земљишним посједима слободних сељака. Оставши без сељачких посједа и прихода, римска држава је истовремено изгубила поуздану и релативно јефтину војну снагу која се регрутовала међу слободним сељацима. Ту дубоку аграрну кризу још и више продубљивали су чести устанци робова на латифундијама.

Због свега наведеног било је неопходно спровести реформе како би се аграрна криза зауставила и створили услови за економски напредак.

Реформе браће Грах

Својим поријеклом браћа Тиберије и Гај Грах припадали су врло угледној породици, али то им није представљало препреку да покрену питање аграрне реформе и поправе положај сељака и градске сиротиње.

Тиберије Грах је 133. године п.н.е. као народни трибун је Народној скупштини поднио законски акт по коме ниједан римски грађанин могао имати више од 500 југера (125 хектара) земље и још по 250 југера за два најстарија сина. За најсиромашније пролетере предвидио је земљишни посјед од 30 југера. Закон је усвојен а посебна комисија која је требала да изврши парцелисање и подјелу земље није свој посао завршила за годину дана, колико је трајао Тиберијев мандат као народног трибуна. Да би осигурао да ће његов закон заживјети, Тиберије се мимо обичаја и републиканских традиција и други пут узастопно кандидовао. То је био повод нобилима да га оптуже за рушење републиканског уређења и за увођење личне диктатуре. У сукобу на улицама између Тиберијевих присталица и нобила Тиберије је убијен, чиме је дошло до обустављања провођења Аграрног закона.

Тиберијев мллађи брат Гај заклео се да ће осветити брата и спровести до краја започете реформе. Он је 123. године п.н.е. изабран за народног трибуна. У Народној скупштини је успио да буде усвојен Закон о житу, по коме су плебејци могли добијати жито из државних резерви. Предвидио је и оснивање нових колонија гдје би се насељавали најсиромашнији и тако стицали посједе. Његова популарност у обичном народу је била огромна, али су га нобили једнако толико мрзели. Слично као и Тиберије, и Гај је убијен, 121. године.

Ови догађаји су били увод у дуги низ грађанских ратова, који ће римско друштво потресати све пред крај I вијека п.н.е.

Марије и Сула

Постојећу економску и друштвену кризу продубљивала је и политичка борба око власти између робовласничке аристократије – нобила. Аристократија је била организована у своју странку – оптимата, а шири слојеви робовласника ослањали су сена римске грађане и њихову странку – популара. Оптимати и популари окупљали су се око својих вођа који су заводили диктаторску власт.

Гај Марије је биран за конзула од 104. до 100. године п.н.е. За то вријеме, припадајући странци популара, Марије је водио више ратова против германских племена. Он је заслужан што ће се римска војска коначно претворити у сталну, професионалну војску. За вријеме војног рока који је трајао 16 година војници су примали плату и оружје, а послије одслужења добијали би земљишне посједе. Као и случају браће Грах, био је јако популаран код обичних римских грађана али и омрзнут од оптимата и Сената.

Његов противник Луције Корнелије Сула, сукобио се са Маријем око вођства у рату против понтског краља Митридата VI. Он је први у римској историји искористио војску за унутрашње политичке обрачуне, протјерао Марија и његове присталице 88. године п.н.е. Ова година се узима и као почетак грађанског рата. Током Сулиног одсуства због рата на Истоку против Митридата, Марије је поново преузео власт у Риму.

Када је окончао рат против Митридата, Сула се са војском вратио у Рим и 82. године п.н.е. још једном поразио Марија. Сула је послије крваве побједе реформисао Сенат, удвостручивши његов број са својим присталицама. У таквим околностима Сенат га је прогласио за доживотног диктатора. Диктура му је омогућила да сам доноси законе, и да се обрачунава против неистомишљеника. Тако су настале проскрипције – спискови грађана који су стављени ван закона и које је свако могао убити без кривичне одговорности. На врхунсцу своје моћи, мимо свих очекивања, Сула је 79. године вратио диктаторска овлашћења и повукао се на своје имање. Ипак, и поред тога је остао утицајан човјек, до своје смрти 78. године п.н..е.

Спартаков устанак

Питања за ученике:

1. Који су главни узроци кризе Римске републике?
2. Шта су латифундије?
3. Који су значајни законски приједлози Тиберија и Гаја Граха?
4. Зашто је избио грађански рат?
5. Како се Сула обрачунавао са својим политичким противницима?
6. Шта је то гладијатор и од чега потиче тај назив?