Борба за премоћ у свијету (за 3. разред гимназије), други дио

Њемачка

Њемачка је уједињена тек 1871. године, али је њен привредни развој од тада до Првог свјетског рата текао веома брзо. Са снажном индустријализацијом и велике концентрације капитала, домаће тржиште постало је претијесно; требало је створити нова тржишта а то се могло постићи само освајањем. Проблем по њемачки империјализам био је у томе што је свијет већ био углавном подијељен између старих колонијалних сила. То је и главни узрок сукобљавања Њемачке и старих колонијалних сила.

Њемачка спољна политика није била нарочито активна док је канцелар био Ото фон Бизмарк, јер је он више заступао интересе пруских велепосједника који нису били заинтересовани за стварање колонија. Међутим, са његовим падом с власти 1890. године, њемачки империјализам улази у нову, много агресивнију фазу.

Још од раније, као своје колоније Њемачка је посједовала Њемачку југозападну Африку (данашња Намибија), Того и Камерун, Њемачку источну Африку (између језера Тангањике и Занзибара). Крајем XIX и почетком ХХ вијека створила је мање колоније и на Далеком истоку. Незадовољна својим мјестом и улогом у територијалној подјели свијета, Њемачка је била одлучна да такво стање насилно промијени. Зато се и може рећи да је њемачки империјализам уочи Првог свјетског рата имао агресивно обиљежје.

САД

Послије завршетка Грађанског рата (1861-1865), САД су доживјеле брз економски развој, тако да је индустријска производња 1894. године била два пута већа од производње Велике Британије. У САД је била остварена највећа концентрација капитала на свијету. Као и у случају Њемачке, и америчка индустрија морала је да потражи страна тржишта за своју робу и јефтиније изворе сировина.

Империјалистичка експанзија САД-а била је усмјерена према Мексичком заливу, Карипском мору и Јужној Америци, према Тихом океану и Кини. Од 1903. до 1913. Амриканци су извршили прокопавање Панамског канала, што је имало далекосежни привредни и војни значај. Тиме су крајем XIX и почетком ХХ вијека обезбиједили своје интересе у Карипском мору, Мексичком заливу и Тихом океану.

Русија

Послије укидања феудалних односа 1861. године, капиталистички развој у Русији био је убрзан. Средином 80-их година XIX вијека довршено је освајање Средње Азије чиме је обезбијеђен јефтин памук за текстилну индустрију. Руско освајање великих територија у Азији изазвало је подозрење у Великој Британији, али до отвореног сукоба није дошло. Руска експанзија била је усмјерена према Далеком истоку, а нарочито послије завршетка транссибирске жељезнице 1901. године,, гдје се сукобила са Јапаном. 1904. године избио је рат између Русије и Јапана, у коме је Русија поражена и била приморана да Јапану уступи луку Порт Артур и јужни Сахалин. Тако је уочи Првог свјетског рата Русија показала сву слабост политичког и економског система, и као таква ће и ући у велики свјетски сукоб.

Питања за ученике:

1. Објасни како су Њемачка и САД у релативно кратком периоду успјеле престићи индустријску производњу Велике Британије.
2. Дефиниши и објасни главне правце италијанског империјализма.
3. Дефиниши и објасни главне тежње њемачког империјализма.
4. Интереси којих великих сила су се међусобно подударали, што ће на крају и довести до стварање војних блокова?