Спољна политика Југославије од 1945. до 1948. године (за 4. разред гимназије)

У данима након ослобођења Југославија се у својој спољној политици потпуно ослањала на СССР, док се на западне савезнике гледало са подозрењем. Односи са САД-ом и Енглеском су се нарочито заоштрили приликом утврђивања нових граница између Југославије и сусједних земаља, као и у међусобним односима. Западни савазници су стали на страну Италије и Аустрије када је била ријеч о границама. Питање Трста и криза која око тог града трајала од 1945. до 1954. године, показала је да западни савезници одступају од прокламованих начела Повеље Уједињених нација. Та криза је пријетила да ескалира и до рата. Вољом великих сила, тај град је предат Италијанима.

У међувремену, Англо-Американци су одбијали да врате Југославији злато и новац депонован у њиховим банкама, правдајући то америчким потраживањима за снабдијевање у рату, затим као противмјеру за конфисковану имовину САД и њених грађана, као и за одштету за њихове авионе који су изнад Југославије оборени у шпијунским мисијама. Такође, у вријеме суђења Дражи Михаиловићу против Југославије је вршена и појачана пропаганда, у склопу тадашње антикомунистичке хистерије у Америци.

Исто тако, и односи са Ватиканом били су поремећени, нарочито због његове улоге у тзв. пацовским каналима, када су посредством католичких великодостојника и уз благослов самог врха, највећи злочинци усташког режима избјегли заробљавање и суђење. Исто тако, Ватикан је према неким изворима постао центар једне од најбезобзирнијих кампања у иностранству против Југославије.

Овако нарушени односи са Западом утицали су и на негативни однос владе ФНРЈ према Маршаловом плану (амерички план помоћи и кредитирања за обнову ратом опустошене Европе). Сматрало се да би та помоћ омогућила мијешање страних сила у унутрашње послове држава прималаца те помоћи.

Под снажним притиском Стаљиновог режима, Југославија је покушавала да се избори за своју независну спољну политику и оствари свој пуни интегритет, али у томе није успјела. Да би то остварила Југославија је морала доћи у отворени сукоб са СССР-ом и осталим земљама које су слиједиле његову политику. До коначног раскида са идеолошким вођом Стаљином и СССР-ом дошло је усљед Резолуције Информбироа 1948. године.

Због потпуно опречних ставова који су избили међу државама побједницама, свијет је већ тада био подијељен на два антагонистичка блока.

Питања за ученике:

1. Зашто су западни савезници подржавали интересе сусједних земаља у питању разграничења са Југославијом?
2. Зашто је Југославија одбила да учествује у Маршаловом плану?
3. Какви су односи између Југославије и Ватикана?
4. Какви су односи између Југославије и СССР-а у овом периоду?