Србија и Црна Гора у Првом свјетском рату (за 1. разреде средњих стручних школа), први дио

Церска и Колубарска битка 1914.

Ратоборна Њемачка и њена савезница Аустроугарска жељеле су добити што више колонија и одлучиле су да то изведу продором ка ослабљеној Турској. Ова политика Њемачке позната је под називом Drang nach Osten (продор на исток). Реализацију ове политике ометала је Србија, Црна Гора као и остале балкансске државе. Аустроугарској је посебно сметала Србија јер је држала централни дио Балкана, са стратешки важним долинама Мораве и Вардара којима се могло стићи до Егејског мора. Везе Србије са Русијом, као и утицај Србије који је имала на словенско становништво у Аустроугарској такође су сметале Аустроугарској.

План да се Србија војнички уништи могао је почети да се примјењује након Сарајевског атентата, 28. јула 1914, када је Србији објављен рат. Командант аустроугарске војске Оскар Поћорек, потцијенивши одбрамбене могућности српске и црногорске војске, да нападне Србију и да је до 18. августа војнички порази.

Очекујући напад, српска врховна команда је прихватила битку на планини Церу (16-18. августа 1914). Сјајно вођена од стране својих војсковођа (Радомир Путник, Степа Степановић, Живојин Мишић, Петар Бојовић), са врло високим моралом, српска војска након побједе на Церу приморала аустроугарску војску да се повуче са територије Србије. Ово је била прва српска и уједно прва савезничка побједа у Првом свјетском рату.

У септембру 1914. године аустроугарска војска је започела нову офанзиву из правца Срема према Београду. Српска врховна команда одлучује да напусти Београд и да се уз борбу повлачи на повољније положаје. Послије двомјесечних борби, фронт се стабилизовао на линији планина Сувобор – ријека Колубара – Љиг. У критичним тренуцима, команду над 1. српском армијом преузима Живојин Мишић. Он војсци даје неколико дана одмора, попунио проријеђене јединице и попуну артиљеријског наоружања. Затим 1. децембра 1914. наређује противудар. Потпуно неочекивано за аустроугарску војску, која је сматрала да су српске снаге на измаку, услиједила је чувена Колубарска битка. 15. децембрра 1914. окончана је ова битка када је српска војска ослободила Београд, а са њим и цијелу Србију.

Губици на крају прве ратне године били су огромни за обије стране, али и злочини које су починили аустроугарски војници над цивилима у Мачви и Посавини. О њима је свјетску јавност упознао Швајцарац Арчибалд Рајс.

Офанзива 1915.

Након Колубарске битке, генерал Поћорек је смијењен а на његово мјесто постављен њемачки генерал Август фон Макензен. Са неупоредиво већим, здруженим њемачко-аустроугарским снагама, у октобру 1915. године отпочеће нову офанзиву против Србије. Пред надмоћнијим снагама, српска војска се, уз херојске подвиге, морала повлачити према југу. Примјер за то је јунаштво мајора Драгутина Гавриловића и његовог пука приликом одбране Београда.

План српске војске је био да се долином Мораве и Вардара повлачи према југу, ка Грчкој гдје би се састала са савезницима на новом Солунском фронту. Тај план су осујетили Бугари који су без објаве рата напали Србију, заузели Скопље и онемогућили повлачење према Грчкој. Зато се план повлачења морао изводити по далеко неповољнијем терену и зимским временским условима, преко Косова и Метохије, Црне Горе и Албаније. Са војском у повлачењу се налазио краљ Петар, његови синови Александар и Ђорђе, предсједник владе Никола Пашић, министри, посланици и велика маса цивила.

У Берлину и Бечу су очекивали капитулацију српске војске, а савезници да ће Србија тражити примирје. Међутим, Срби су излаз тражили свуда само не у капитулацији.

Питања за ученике:

1. Који су главни узроци напада Аустроугарске на Србију?
2. Објаснити збивања на балканском ратишту током 1914.
3. Из којих разлога је Бугарска ушла у рат на страни Централних сила? Које су посљедице тог чина биле по Србију?
4. Истражи и опиши легендарни подвиг мајора Драгутина Гавриловића.
5. Истражи и опиши које је била Милунка Савић.