БиХ под аустроугарском управом (за 3. разред гимназије)

На основу одлука Берлинског конгреса, Аустроугарска је окупирала Босну и Херцеговину. Аустроугарска је, у ствари, од великих сила овлашћена да привремено окупира једну територију која би правно и даље остала под султановим суверенитетом.

Одмах послије војничког запосједања БиХ у јесен 1878. године, окупаторска власт је организовала своју жандармерију. 1879. године са Турском је потписала Новопазарску конвенцију, којом је признала султанова суверена права и обавезала се да ће приходе БиХ употребљавати за домаће потребе а удржавним службама запошљавати првенствено домаће људе. Међутим, одредбе ове конвенције врло брзо су нарушене. Сву власт у БиХ је имао аустријски гнерал у Сарајеву.

1880. године БиХ је укључена у аустријску царинску зону, чиме је омогућено искоришћавање њених природних богатстава. 1881. године донесен је закон по коме је и становништво БиХ подлијегало војној обавези Аустроугарске. Против тог закона и насилног регрутовања избио је устанак у Херцеговини муслиманског и српског становништва, али је он брзо угушен. 1883. године уведен је грађански систем управе, Земаљска влада, потпуно под бирократско-полицијским аустроугарским апаратом, без икаквог удјела народа у тој власти. Тако је БиХ везана непосредно за Аустроугарску, преко заједничког министра финансија Аустроугарске.

Дугогодишњи поглавар земље био је министар финансија Бењамин Калај (1883-1903). Одлучно се супротстављао јачању српске националне мисли, коју је сматрао најопаснијим непријатељем. Његов покушај стварања посебне “босанске нације” није успио. Ојачало српско грађанство водило је успјешну борбу за црквено-школску аутономију од 1893. до 1903, а муслиманско од 1899. до 1909.

У борби за црквено-школску аутономију истакао се круг књижевника и политичара окупљених око часописа Отаџбина. Међу њима посебно мјесто припада Петру Кочићу. До 1910. године културни и политички центар Срба у БиХ био је Мостар у коме су дјеловали Алекса Шантић, Јован Дучић, и Светозар Ћоровић. Муслиманско становништво формирало је Муслиманску народну организацију а Хрвати су се окупљали у Хрватској народној заједници.

Ради лакше експлоатације рудног и шумског блага, аустријска власт је почела са градњом путева и жељезничких пруга уског колосјека. Најважнија пруга изграђена је 1901. године на линији Босански Брод-Сарајево-Мостар. Богатство сировина и јефтина радна снага омогућили су изградњу великог броја фабрика за прераду дрвета, дувана, гвожђа и других сировина. Отварају се и прве школе.

Током периода окупације Аустроугарска је у БиХ населила велики број својих војника, чиновника и полицијских службеника. Око 200.000 сељака, међу којима је било Нијемаца, Мађара, Пољака, Украјинаца и других насељени су у БиХ. На тај начин су покушавали да разбију хомогено насељена српска подручја у БиХ и истовремено створе себи одану базу.

Анексија БиХ

Аустроугарска је 1908. године прогласила анексију Босне и Херцеговине и уврстила је у свој државно-правни систем. Овим чином нарушене су одредбе Берлинског конгреса, против којег су протестовале Русија, Турска, Србија и Црна Гора. Ипак, на крају су биле приморане да признају овај насилни свршени чин. 1910. године аустроугарски цар Фрањо Јосиф дао је БиХ Устав којим је успостављен Босански сабор.

Насилна анексија изазвала је све јачи отпор, нарочито код револуционарно расположене омладине. Омладина окупљена у Младој Босни носила се идејом да индивидуалним акцијама против представника власти могу задати ударац Аустроугарској. Чланови ове организације били су ђаци и студенти из сва три народа. 1910. године, један од њих, Богдан Жерајић, пуцао је на аустријског генерала Варешанина. Његов примјер постао је идеал за остале припаднике Младе Босне.

Тако су Гаврило Принцип и Недељко Чабриновић на Видовдан, 28. јуна 1914. године, извели атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда. Тај догађај је веома снажно одјекнуо у читавој Европи, а Аустроугарска га је искористила као повод за рат против Србије, који је прерастао у рат свјетских размјера – Први свјетски рат.

Питања за ученике:

1. Објасните организацију аустроугарске управе у БиХ?
2. Који је циљ улагања аустријског и мађарског капитала у БиХ?
3. Какве су резултате Срби постигли у борби за просвјетну и културну аутономију?
4. Какве методе борбе су примјењивали припадници Младе Босне?