Уставне промјене и развој Југославије (за 4. разред гимназије)

Велике друштвене и политичке промјене настале послије 1948, као и увођење самоуправљања, захтијевале су и озакоњење тих промјена. Уставним законом из 1953. године измијењана је структура Савезне скупштине, која се од тада састојала од Савезног вијећа и Вијећа произвођача. Овим законом формирано је и Савезно извршно вијеће (СИВ), са секретаријатима умјесто министарстава. Такође, и у републикама се уводе републичка извршна вијећа. Тада се први пут уводи и функција предсједника републике, на коју је изабран Јосип Броз и на њој остао до краја живота 1980. године. КПЈ, која је преименована у Савез комуниста Југославије остала и даље снага која је имала сву власт и освему одлучивала.

Устав из 1963.

7. априла 1963. године донесен је нови устав којим је држава промијенила име из ФНРЈ у СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Све федералне јединице, умјесто “народне”, добиле су атрибут “социјалистичке”, иако се у суштини ништа није промијенило.

Почетком 60-их година дошло је до наглог успоравања привредног раста. То је изискивало преивредну реформу, како би југословенска индустрија постала конкурентнија на страним тржиштима. Међутим, покушај реформи довео је до неуспјеха прије свега због неспособности руководства земље да ријеши противурјечност између повећања продуктивности привреде и смањења броја запослених (што би на крају довело до конкурентности домаћих производа на страним тржиштима).

У јеку привредне реформе одржан је Брионски пленум у јулу 1966. године. Под видом злоупотребе органа УДБ-е (којих је и било) смијењен је тадашњи потпредсједник републике и шеф УДБ-е Александар Ранковић. Брионским пленумом отворени су процеси које ће сепаратистичке снаге искористити за разбијање СФРЈ.

Покрет несврстаних

Послије Другог свјетског рата настао је један број независних држава које нису хтјеле припадати ниједно војном блоку. Политика несврстаних настала је крајем 50-их година као покрет који је имао за циљ попуштање у затегнутости међународних односа, превазилажење хладног рата и залагање за сарадњу на принципима Повеље УН. Југославија је била један од иницијатора нове политике у међународним односима – политике несврстаности. Први велики скуп несврстаних земаља одржан је 1961. године у Београду. Покрет је временом растао (више од 100 земаља), а Југославија се залагала за подршку народима који су се борили за независност и слободу, окончање колонијализма и свих облика доминације.

Међутим, таква спољнополитичка оријентација, углавном на тзв. земље трећег свијета, Југославија је запоставила своје традиционалне односе према европским и другим развијеним државама.

Питања за ученике:

1. Истражи и објасни шта се десило на Брионском пленуму.
2. Покрет несврстаних – идеали и крајњи домети.