Други свјетски рат (1939-1945), (за 1. разреде средњих стручних школа), трећи дио

Конференције током рата

Од потписивања Атлентске повеље повеље до краја рата вође Антифашистичке ккоалиције одржали су више састанака на којима су доминирала војна и економско-политичка питања.

Јануара 1943. године Рузвелт и Черчил одржали су састанак у Казабланци (Мароко) и донијели одлуку о искрцавању на Сицилију, а у августу исте године у Квебеку су се договорили о искрцавању у Француској, тј. отварању другог фронта у Европи.

У Техерану, новембра 1943. године први пут су се састала “велика тројица” Стаљин, Черчил и Рузвелт. Расправљали су о уређењу свијета након рата и отварању другог фронта у Европи. Други састанак “велике тројице” одржан је фебруара 1945. у Јалти (на Криму). Договорено је да ће Њемачка бити подијељена на четири окупационе зоне (америчку, британску, совјетску и француску). Посљедња ратна конференција била је у предграђу Берлина, Потсдаму, августа 1945. Говорило се о рату са Јапаном, суђењу ратним злочинцима, али су се већ тада уочавале разлике међу савезницима, које ће послије рата довести до хладног рата.

Ратна 1843. година

1943. година на ратиштина је показала да су доминацију на фронтовима потпуно преузеле армије Антифашистичке коалиције, али ратна машина сила Осовине још није била поражена, те ће ратне године потрајати.

У сјеверној Африци, након пораза код Ел Аламејна њемачке снаге су се повукле према Тунису. Британске снаге су добиле појачање искрцавањем англо-америчких снага у Мароку и Алжиру, под командом Двајта Ајзенхауера, па се маја 1943. године окончао фронт у сјеверној Африци опкољавањем и заробљавањем њемачко-италијанских снага.

Савезници су жељели искористити постигнуте резултате па је разрађен план искрцавања на Сицилију и Апенинско полуострво. Британска и америчка војска су у јулу 1943. отпочеле искрцавање које је означило почетак краја Бенита Мусолинија и фашистичког режима у Италији. Порази на фронтовима изазвали су незадовољство становништва у Италији па је Мусолини био приморан да се повуче са власти, а његов насљедник маршал Бадољо, потписао је безусловну капитулацију септембра 1943. године.

Источни фронт је и даље био крваво поприште је Хитлер није хтио да прихвати пораз, па је још једном покренуо све своје војне снаге. У бици код Курска (“битка челика”), највећој тенковској бици, ангажовао је 2.700 тенкова, 2.000 авиона и скоро милион војника. Совјетска Црвена армија је спремно дочекала овај напад, надмашила њемачку војну снагу и ангажовањем нових система наоружања (посебно каћушама и тенковима Т-34), прешла у офанзиву и приморала њемачке снаге на повлачење. Послије Курске битке и нових великих губитака, Нијемци више нису имали довољно снага да до краја рата предузимају офанзивне акције на Источном фронту.

Ратна 1944. година

Након капитулације Италије, те на основу договора на конференцијама, средином 1944. године отворен је други фронт у Европи.

Шестог јуна 1944. године војне снаге Антифашистичке коалиције искрцале су се у Нормандији. Операција је носила шифровани назив Оверлорд или Дан Д, а командант је био амерички генерал Двајт Ајзехауер. Нијемци нису знали гдје ће бити искрцавање, па су у Нормандији имали само дио војске. Иако је првог дана искрцано 15.000 људи, у почетку су савезници споро напредовали, али потпомгнути свјежим снагама које су се искрцале код Марсеља (операција Драгон), потискивање Нијемаца постаје убрзано.

Августа 1944. ослобођен је Париз који је њемачки генерал предао савезницима, не поштујући Хитлерову наредбу да разори град. Од јесени 1944. главни циљ савезника је био пробијање Зигфридове линије (систем њемачких утврђења) која се налазила од Швајцарске до Холандије. Британски генерал Бербард Монтгомери је заобишао утврђења и са војском ушао у Брисел.

До краја 1944. Црвена армија је ослободила Украјину и Бјелорусију, те је током љета била надомак Варшаве. Очекујући долазак Црвене армије у Варшави је подигнут устанак, устаници су очекивали помоћ која је изостала, па су нацисти угушили устанак и сурово се обрачунали са устаницима.

Стање на фронтовима је стално јачало и партизанске покрете у Европи, убрзало збацивање фашистичких режима и ојачало наду напаћеном становништву да се ближи крај ратним мукама.

Питања за ученике:

1. Набројте конференције током рата. О чему се на њима расправљало?
2. Шта је ообиљежило ратну 1944. годину?
3. Наведите посљедице капитулације Италије.
4. Објасните значај операције Оверлорд.