Римска култура у доба Царства (за 1. разред гимназије)

Римљани су, стварајући велику државу, већи значај придавали изградњи војске и државне управе, него култури. Из филозофије, књижевности, науке и умјетности узимали су од других народа, у првом реду од Грка, оно што се њима чинило једноставно и корисно. Зато се римска култура налазила под снажним грчким утицајем. Тај утицај се прво ширио из грчких колонија са Сицилије и јужне Италије, а временом се појачавао када су Римљани почели да се мијешају у политички живот грчких градова и освајањем хеленистичког Истока. Још од II вијека п.н.е. богатији Римљани узимали су Грке за учитеље својој дјеци, углавном робове. У риму су отваране грчке школе у којима су читани и тумачени грчки пјесници, учила се граматика, реторика и филозофија. Тако су побједници дошли под утицај побијеђених. Образованим се сматрао онај ко је знао грчки језик, који је био неопходан за трговину са Истоком. Узимајући грчке узоре, Римљани су створили своју властиту културу која је достигла висок ниво, нарочито у западном дијелу Царства. Источни дио државе остао је под снажним утицајем грчко-хеленистичке културе.

Књижевност

Из Августовог доба, које је названо златни вијек римске књижевности, познатији књижевниици су Публије Вергилије Варон, са дјелима Енеида, Георгике и Буколике. Пјесник Квинт Хорације писао је оде у којима је приказао политички живот свога доба. Млађи од њих, Овидије, први је писао љубавне елегије. Позната су му и дјела Хероидес и Метаморфозе У Августово доба ушло је у моду рецитовање и јавно читање поезије, а јављају се и професионални пјесници, који су живјели од милости богатих Римљана, својих патрона (покровитеља).

Од дјела умјетничке прозе позната су Фарсалија од Лукула и Сатирикон од Петронија.

Његована је и сатира и писање афоризама а најпознатији писци били су Марцијал и Јувенал.

У доба позног Царства дошло је до опадања римске књижевности, али су ипак и тада створена вриједна умјетничка дјела. У том периоду истичу се пјесник Аузаније, Клаудијан, Рутелије и Сидоније.

Умјетност

И умјетност је код Римљана била под утицајем хеленизма, али су створена и оригинална дјела. Рано римско сликарство већином чине портрети, рељефи, фреске, мозаици и зидно сликарство. Рељефне представе су већином приказиване на каменим стубовима који су владари подизали у част неког ратног тријумфа. Фреске су сачуване само у граду Помпеји, и представљају детаље из митологије. Мозаици потичу из Британије и Африке а одликују се реализмом и сликама из савременог живота. Зидно сликарство је имало извјештачене представе.

У доба позног Царства настављено је опадање укуса и мајсторске вјештине у римској умјетности. Вајари су стварали велике статуе царева да уливају страхопоштовање према царевима. Појава хришћанства донијела и је и промјену у представама у умјетничком изражавању, у којима су сликани Христ, Богородица и свеци.

Архитектура

Хеленизам је извршио снажан утицај и у архитектури. Стара римска кућа била је једноспратна, у средини са великом собом (атријумом), гдје су смјештене породичне светиње и огњиште.

Почетком II вијека п.н.е. изграђени су Фламинијев циркус, базилике и јавне зграде у којим је одржавано суђење и политички састанци. Од тада су побједници подизали тријумфалне лукове (капије). Римске архитекте узимале су грчке стилове грађења: дорски, јонски у коринтски. Август је дао да се изгради водовод, маузолеј, терме и Пантеон, храм посвећен боговима заштитницима рода Јулијеваца. Управо је Пантеон постао узор римске архитектуре.

Архитектуру позног Царстава карактерише монументалност и гломазност, која је имала за циљ да прикаже моћ и величину римске и царске власти. У томе предњаче Колосеум, форум који је изградио Веспазијан, Титова тријумфална капија, Трајанов форум итд.

Наука

Стари Римљани, углавном нобилитет, занимао се за реторику, историју и право. Најпознатији римски говорник био ја Марко Цицерон, који је написао правила бесједништва. Марко Квинтилијан написао је приручник из реторике.

Од историчара најпознатији су Корнелије Тацит (Германија, Историја и Анали), Тит Ливије (историја Рима од оснивања града до 9. године п.н.е.), Гај Јулије Цезар (Биљешке о галском рату, о рату са Помпејем), Амијан Марцелин (историја од цара Нерве до цара Валенса), Јосиф Флавије (Историја јудејског рата и Јудејска археологија), Апијан је описао римске ратове у Шпанији, сирији и сјеверној Африци, Паузаније је описао класично доба Грчке, Салустије (Катилинина завјера и Југуртин рат), Плутарх (Упоредне биографије), Аријан и др.

Римски научници су дали велики допринос развоју филозофије и природних наука. Плиније Старији дао је у свом дјелу Историја природе елементе материјалистичког погледа на свијет. Луције Колумела оставио је значајна знања из унапређења пољопривреде. Гелен је заслужан за развој медицине, а математичар, астроном и географ Клаудије Птоломеј творац је геоцентричног система.

Од римских правника најпознатији су Папијан, Паул Улпијан и Модестин.

Филозофија

У римској филозофији доминирала су три правца: софизам, стоицизам и неоплатонизам. Главни представници софизма су Аристид, Лукијан и Хризостом. Од стоика најпознатији је Луције Сенека, који је био Неронов учитељ.

У доба позног Царства у моди је био неоплатонизам, чији је оснивач Плотин из Александрије. Од филозофа материјалиста начувенијји је Лукреције Кар

Римска култура је имала велики значај за развој свјетске цивилизације. Од Грка су преузели алфабет и прилагодили га за своје потребе. Римско писмо латиница у употреби је са мањим измјенама и данас у већем дијелу свијета. Путем освајања и трговине ширила се и римска култура. У провинцијама су војници, намјесници и трговци ширили латински језик, римске обичаје, религију и културу уопште. Наметањем римске културе и латинског језика вршена је романизација многих покорених народа.

Питања за ученике:

1. Како су и зашто побједници дошли под утицај побијеђених?
2. Које су књижевне жанрове његовали Римљани?
3. Који су најпознатији римски пјесници?
4. Који су најпознатији римски историчари?
5. Зашто је архитектура позног Царства монументална?