Југославија у Другом свјетском рату (за 1. разреде средњих стручних школа), први дио

Ненад Џабић

Југославија у Другом свјетском рату (за 1. разреде средњих стручних школа), први дио

19 Maja, 2020 Uncategorized 28

Априлски рат и подјела Југославије

Послије освајања средње и западне Европе 1940. године, Њемачка почиње са својим армијама да се окреће ка истоку и Балкану. Послије заузимања Румуније и приступања Бугарске Тројном пакту, њемачки притисак на Југославију се повећавао. У таквој ситуацији влада Цветковић-Мачек је 25. марта 1941. године у Бечу потписала Протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Након уличних протеста против приступања Тројном пакту, у Београду је у ноћи између 26. и 27. марта 1941, изведен државни удар, у организацији групе официра. Формирана је нова влада са генералом Душаном Симовићем на ћелу.

Хитлер је београдске догађаје схватио као увреду нанијету њему лично и Трећем рајху, па је одлучио казнити и уништити Југославију, иако је то подразумијевало одгађање напада на СССР за пет недјеља. Наредио је да се Југославија заузме брзо како би имао чисту ситуацију на југу Европе прије него што крене на Исток.

Шестог априла 1941. године, бомбардовањем Београда, Њемачка је са својим савезницма напала Југославију. Најтежа разарања доживио је Београд. Поред војних, мета су били и цивилни циљеви па је уништена и зграда Народне библиотеке са комплетним књижним фондом и уникатним рукописима. Југословенска војска се пред надмоћнијим непријатељем распала већ првих дана рата. Војници су масовно заробљавани, предавале су се комплетне дивизије. Врховна команда је 14. априла донијела одлуку да затражи прекид непријатељстава због процјене да је немогуће даље пружати отпор. Капитулација војске Краљевине Југославије потписана је 17. априла 1941. у Београду.

Влада и краљ Петар II су напустили земљу, склонили су се на Блиски исток, а затим у Енглеску. У Енглеској је југословенска избјегличка влада највећи дио рата радила као званичан члан Антифашистичке коалиције.

Након капитулације, територија Југославије је подијељена између Њемачке, Италије, Мађарске и Бугарске. Словенија је подијељена између Италије, њемачке и Мађарске, а Бугари су купирали Македонију и дијелове југосточне Србије. Црну Гору је окупирала Италија, Мађарска је добила Бачку, Барању и Међумурје, а у Србији је успостављена њемачка војна власт.

Формирање Независне Државе Хрватске

Већ 10. априла 1941. године у Загребу је проглашена Независна Држава Хрватска која је осим Хрватске, обухватала Босну и Херцеговину и Срем. Влатко Мачек, вођа Хрватске сељачке странке и дотадашњи потпредсједник југословенске владе, јавно је подржао стварање НДХ.

На челу државе нашао се поглавник Анте Павелић. Оружане јединице су биле, по злу чувене, усташе. Одмах након стварања, НДХ је отпочела обрачун са српским становништвом. Забрањена је употреба ћирилице, уништавани су трагови српске прошлости, спаљиване цркве, културни домови, Србима је ограничено кретање, остајали су без посла и имовине. Поред Срба терор нове власти осјетили су и Јевреји, Роми и остали неистомишљеници. Усташе су сматрале да на територији НДХ могу живјети само Хрвати и муслимани који су проглашени за “цвијет хрватства” а Босан и Херцеговина за “душу и срце” Хрватске.

Чишћење хрватске нације од нежељених припадника Срба, Јевреја и рома спровођено је физичким уништавањем, протеривањем и покрштавањем. Усташе су прво ликвидирале православне свештенике, богате појединце, те виђеније људе. Већ у априлу 1941. почели су стварати концентрационе логоре као што су Копривница, Стара Градишка и Јасеновац. Логор Јасеновац је био највеће појединачно стратиште Срба, Јевреја и Рома на цијелој територији НДХ. Према њемачким подацима, у Јасеновцу је страдало око 500.000 људи, жена и дјеце, а према подацима државне Комисије Федеративне Народне Републике Југославије за утврђивање ратних злочина – око 700.000. У новије вријеме евидентни су покушаји неких хрватских историчарада се наведени подаци релативизују и број жртава доведе у питање.

Питања за ученике:

  1. Објасните мартовске догађаје у Београду и Југославиоји 1941.
  2. Шта је био основни циљ подјеле Југославије?
  3. Како је била организована НДХ?
  4. Какав је однос нових хрватских властио био према српском становништву?

28 0 komentara

  1. Tamara Maric kaže:

    Prisutna

  2. Dragana Kolunija kaže:

    Prisutna

  3. Aleksandra Grabovac kaže:

    Prisutna

  4. Nikolina Jovicic kaže:

    Prisutna

  5. Martina Vasiljevic kaže:

    Prisutna

  6. Zorana Gojkovic kaže:

    Prisutna

  7. Jana Marković kaže:

    prisutna

  8. Nikolina Lekic kaže:

    Prisutna

  9. Dejan Brocilo kaže:

    Prisutan

  10. Veljko Ćosić kaže:

    Prisutan

  11. Kristijan Milosevic kaže:

    Prisutan

  12. Dejan Marjanović kaže:

    Prisutan

  13. Adriana kaže:

    Prisutna

  14. Дарио Зечевић kaže:

    Присутан

  15. Jelena Gajić kaže:

    Prisutna

  16. Gorana Janjić kaže:

    Prisutna

  17. Viktor Mitric kaže:

    Prisutan

  18. Андреа Костадиновић kaže:

    Присутна

  19. vladimir vasilic kaže:

    prisutan

  20. Stanisa Prodanovic kaže:

    Prisutan.

  21. Marta kaže:

    Prisutna

  22. Marko Dimic kaže:

    Prisutan

  23. Srdjan djukic kaže:

    Prisutan

  24. Stefan Bardak kaže:

    Prisutan

  25. TajanaM kaže:

    Prisutna

Odgovori na Srdjan djukic Poništi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *