Зета за вријеме Балшића и Црнојевића (за 2. разред гимназије)

Балшићи

Након смрти цара Душана 1355. долази до јачања обласних великаша међу којима се на подручју Зете истичу Балшићи. Првобитни посједи родоначелника ове властеоске породице Балше I налазили су се у околини Скадра, одакле су његови синови Страцимир, Ђурађ I и Балша II почели да шире свој утицај према осталим крајевима Зете. Око 1360. године, браћа Балшићи су се већ увелико истицали као најутицајнији великаши на подручју Зете, а као такве их помиње и цар Урош у својој повељи Дубровчанима. Током наредних година, Балшићи су постали обласни господари на подручју Зете, а њихово мјесто у првим редовима српске властеле потврђено је женидбом Ђурђа I Балшића са ћерком краља Вукашина У вријеме Маричке битке област Зете је већ увелико била уобличена као политичка цјелина под влашћу Балшића, који су након погибије краља Вукашина и смрти цара Уроша постали потпуно самостални господари у зетским областима.

Послије смрти посљедњег Немањића, власт Балшића, осим Зете, почела је да се шири према истоку, све до Пећи и Призрена. Привремено су контролисали и Травунију са Драчевицом, Конавлима и Требињем. Након смрти Ђурђа I Балшића 1378, власт се нашла у рукама његовог млађег рата Балше II, који се окренуо према јужним областима, постигавши знатне успјехе у Албанији. Иако је успио да освоји Драч, недуго потом је погинуо 1385. Наслиједио га је синовац Ђурађ II, који је владао Зетом од 1385. до 1403. године. Добри односи између двојице српских владара, Ђурђа II и кнеза Лазара, учвршћени су склапањем брака између Ђурђа и Лазареве ћерке Јелене. На другој страни, Ђурађ II је 1396. године предао Млечанима градове Скадар и Дриваст, пошто није био у стању да их одбрани од Турака. Предаја је обављена уз услов да му млетачки Сенат плаћа годишњу провизију од 1000 дуката, колико је износио његов дотадашњи приход са тог подручја.

Од 1403. до 1421. године, Зетом је владао Ђурђев син Балша III. Његова мајка Јелена, сестра деспота Стефана Лазаревића, преудала се за великог војводу Сандаља Хранића Косачу, који је био најмоћнији великаш у областима Травуније, Захумља и горњег Подриња. Балша III je током своје владавине водио ратове са Млечанима око приморских градова Котора, Бара, Улциња и Будве. 1421. године је умро без насљедника тако да је Зета ушла у састав Српске деспотовине, под власт Балшиног ујака деспота Стефана Лазаревића

.