Југославија у Другом свјетском рату (за 1. разреде средњих стручних школа), трећи дио

Рат од 1943. до 1945. године

Након претрпљених пораза у сјеверној Африци, Нијемци и Италијани су очекивали савезничко искрцавање на Медитерану, па су процијенили да би у будућим плановима Савезника балкански простор могао имати значај, због јаких устаничких формација. То је био мотив за покретање офанзиве широких размјера (операције “Вајс” I и II) која је почела 20. јануара и трајала до краја марта 1943. године, а циљ је био уништити партизане и четнике како би се створили услови да се јадранска обала може одбранити уколико дође до искрцавања Савезника.

У исто вријеме и четници и партизани су се припремали за кључни међусобни обрачун јер су и једни и други очекивали расплет догађаја са најављеном могућношћу савезничког искрцавања. За разлику од партизана, четничке јединице нису имале чврсту војну дисциплину и организацију, што је доводило до самовоље појединих команданата и дијелом допринијело поразу четника у грађанском рату. У долини Неретве одиграла се кључна битка између четника и партизана. Партизани су ангажовали све своје јединице и нанијели одлучујући пораз четницима код Јабланице почетком марта 1943. Након ове побједе главнини партизанских снага је био отворен пут према Србији и Црној Гори.

Њемачко-италијанске снаге су у долини Неретве нанијеле партизанима велике губитке, али нису постигли њихово уништење, па је Хитлер одлучио да настави офанзиву (операција “Шварц”). Након прелаза преко Неретве партизанско кретање је настављено према Црној Гори, али је успоравано великим бројем рањеника.

У мају 1943. кањон ријеке Сутјеске је био поприште жестоких борби. Надмоћнији непријатељ је опколио партизанске јединице, али су партизани под командом Коче Попповића успјели да код Тјентишта пробију њемачки обруч и да су извуку према Зеленгори.

Резултат ових борби су велики губици у партизанским јединицама, али су преживјели наставили борбу и обновили покрет, посебно након подршке коју су добили од Савезника на Техеранској конференцији и након капитулације Италије.

Друго засједање АВНОЈ-а, почетак стварања социјалистичке Југославије

Развој догађаја на великим фронтовима који су ишли у корист Антифашистичкој коалицији довели су до јачања партизанског покрета и стварања слободних територија. На једној од тих слободних територија одржано је Друго засједање АВНОЈ-а у Јајцу, новембра 1943. Донесене су одлуке које су одредиле будућност народа који су живјели на простору Краљевине Југославије, и то:

• о оснивању Привремене владе
• да се не призна избјегличка влада у Лондону
• забрањен повратак краљу Петру II док се народ не изјасни на изборима
• да се нова држава уреди као федерација народа, а БиХ би била једна од шест федералних јединица

25. новембра 1943. у Мркоњић Граду формиран је ЗАВНОБиХ (Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења БиХ) као највиши орган власти за БиХ.

Развој догађаја током 1944. године

У првој половини 1944. борци НОП-а су постизали успјехе, па су њемачке снаге одлучиле изненадном акцијом ликвидирати руководство партизанског покрета, са надом да ће обезглављен покрет ослабити. Пошто су се Врховни штаб и Тито налазили у Дрвару, маја 1944. извршен је десант на Дрвар, али се Врховни штаб успио извући и послије тога евакуисати на острво Вис.

Енглески премијер Винстон Черчил је добијао извјештаје о војној снази партизана па је инсистирао да се избјегличка влада одрекне Драже Михаиловића. У јуну 1944. на Вису је одржан састанак између представника владе у емиграцији, Ивана Шубашића (бивши бан Хрватске бановине) и Јосипа Броза. Постигнут је компромис између руководства НОП-а и краљевске влае, познат под именом споразум Тито-Шубашић. За Тита је овај споразум био корак ка легализацији НОП-а пред свјетском јавношћу, а за владу и краља у избјеглиштву продужетак наде да власт није изгубљена. Тито је пристао на мале уступке, али споразум није доводио у питање одлуке АВНОЈ-а.

Крај рата – побједа комуниста

Септембра 1944. на Дунаву код Кладова сусреле су се јединице Црвене армије и НОП-а, па је заједничком акцијом ослобођена источна Србија и Београд (20. октобра 1944).

Почетком 1945. извршена је реорганизација партизанских јединица у четири армије са око 800.000 бораца. Добро наоружана и реорганизована војска започела је борбе за коначно ослобођење. У западном Срему њемачке снаге су формирале линију утрђења која је пробијена уз велике жртве (погинуло око 13.000 бораца). 9. маја 1945, када је Њемачка капитулирала, борбе у Југославији су још трајале. Са њемачком војском у повлачењу покренула се и маса цивила ка Аустрији која је страховала од партизанске одмазде. Борбе су престале 15. маја 1945.

Југославија је у Другом свјетском рату дала велики допринос сламању фашизма. Када је рат завршен, свијест о броју погинулих како у рату од окупатора и логорима, тако и у грађанском рату, изазвала је тугу и разочарење као и спознају о бесмислу рата. Нова власт је у име комунистичке револуције прогонила све своје противнике и неистомишљенике. Највише су страдали они које су комунисти прогласили “народним непријатељима”, као из грађанских слојева тако и из реда богатог сељаштва. Размјере прогона и број убијених послије рата још није утврђен и предмет је истраживања савремене историје.

Питања за ученике:

1. Које су најважније одлуке Другог засједања АВНОЈ-а?
2. Шта је ЗАВНОБиХ?
3. Када су престале борбе у Југославији?
4. Шта је испунило прве дане комунистичке власти?