Подјела Римског царства. Пропаст Западног римског царства (за 1. разред гимназије)

Подјела Царства

Цар Јулијан (361-363) имао је за циљ да врати паганску вјеру, али да задржи организацију хришћанске цркве. Зато су га хришћани назвали Апостата (Отпадник). Нио је образован и учен филозоф а његова кратка владавина окончана је погибијом приликом опсаде персијске престонице. Војска је за цара прогласила Јовијана, који је склопио мир са Персијанцима и признао независност Јерменске краљевине. Јовијан је, као хришћанин, укинуо Јулијанове едикте против хришћана. Умро је 364. године, а војска је и овог пута прогласила новог цара – Флавија Валентијана, који је за савладара узео брата Валенса. Браћа су имала задатак да одбране границе Царства од све учесталијих напада варвара.

Валентијан (364-375) је владао на западу из Милана, а Валенс (364-378) на истоку из Константинопоља. Валентијана је на западу наслиједио син Грацијан, који је издао едикт против пагана и јеретика. Цар Валенс је ратовао против германског племена Визигота и дозволио им да се населе у Тракији, али под условом да предају оружје. Међутим, намјесник дијецете Тракије терорисао је Визиготе па су они дигли устанак против римске власти. У гушењу устанка Визигота цар Валенс је погинуо код Хадрианопоља 378. године. Он је први римски владар који је погинуо од руке варвара. За цара на Истоку постављен је искусни војсковођа Теодосије. Он је одмах склопио мир са Визиготима и дао им област у Илирији.

Послије убиства цара Грацијана 382. године, на Западу су дуже вријеме трајали немири, што је додатно слабило моћ Царства. Тек 392. године на Западу је за цара проглашен Еугеније, посљедњи цар који је покушао да врати паганску религију. Пошто га Теодосије није признао, дошло је до рата. Теодосије је изашао као побједник и 394. године узео власт у оба дијела Царства. На самрти, 395. године. Теодосије је подијелио Римско царство на два дијела: западно и источно. Сину Хонорију да је на управу западни дио са сједиштем у Риму, а Аркадију источни дио Царства са сједиштем у Константинопољу. У западном дијелу Царства фактички је владао вођа германских најамника Стилихон, док је на Аркадијевом двору велики утицај имао вођа галског племена Руфин. Граница између Западног и Источног римског царства ишла је од данашње Будве, дуж Дрине до Дунава.

Пропаст Западног римског царства

Почетком V вијека Визиготи су продрли у области Балканског полуострва, а већ 401. године стигли су у Италију. У исто вријеме су германска племена прешла Рајну и опустошила Галију. У многим римским областима јављали су се узурпатори власти. Вођа племена Гота Аларих заузео је 408. године Панонију и Норик, а затим кренуо у Италију и затражио од цара новац за своју војску. Готи су два пута нападали Рим и тек кад су им 410. године робови отворили градска врата, освојили су Рим и страховито га опљачкали. Послије Аларихове смрти Готи су отишли у Галију.

Ослабљено Римско царство више није могло да задржава варваре на својим границама. Германска племена Вандала, Свева и Алана населили су Шпанију 409. године. Касније су Вандали и Алани прешли у сјеверну Африку и заузели дио Нумидије. Вандали су 455. године заузели Рим и неколико дана га пљачкали и уништавали. По њима је рушилаштво названо вандализам.

Велика опасност за Римско царство били су Хуни, азијска племена која је ујединио Атила, назван Бич божји. 375. године Хуни су продрли у Европу кроз тзв, врата народа (простор између Каспијског језера и планине Урала). На свом путу ка Римском царству покорили су многа племена и укључили у свој велики племенски савез. Њихов покрет према западу означио је почетак Велике сеобе народа. Средином V вијека Атила је створио огромну државу, од Урала на истоку до Рајне на западу. Средиште његове државе налазило се у Панонији, на ријеци Тиси. Цар Источног римског царства је био присиљен да склопи мир са Атилом и да му плаћа велики данак. Атилин циљ је био заузимање Рима, и зато је са својом застрашујућом коњицом кренуо према западу, пустошећи градове у Галији. Његовом походу се супротставио римски намјесник Галије Марко Аеције. До чувене битке дошло је на Каталунским пољима 451. године. Битка је окончана без побједника, а Атила је био присиљен да се врати у Панонију. Изненадна Атилина смрт 453. године отклонила је хунску, али не и остале опасности по Римско царство.

У самом Риму одавно нису владали цареви већ вође варварских најамника. који су били у римској служби. Римски патриције Орест збацио је 474. године цара Јулија Непота, а на престо довео сина Ромула Августула и владао у његово име. Против Ореста је устао гермаски вођа Одоакар који га је убио 476. године. Ромула је свргао са власти, а царску круну је послао у Константинопољ. Овај догађај је означио крај Западног римског царства, крај робовласништва и почетак средњег вијека и феудализма. Источно римско царство (Византија) наставило је свој живот за наредних хиљаду година.

Питања за ученике:

1. Зашто су Римљани друге народе називали варварима?
2. Како је Теодосије подијелио Царство?
3. Које области је освојио Атила?
4. Како је пало Западно римско царство?