Индија (за 1. разред гимназије)

Индијски потконтинент окружују Бенгалски залив на истоку, Индијски океан на југу, Арапско море на западу и планински ланац Хималаји на сјеверу. Рељеф Индије чине велике и плодне долине ријека Инда (Пенџаб – Петорјечје) и Ганга и сушна висораван Декан.

Најстарији индијски народ били су тамнопути Дравиди. У долинама ријека нађени археолошки остаци првих планских градова Мохенџо Даро и Харапа, који су припадали дравидској цивилизацији. Археолози су у њима нашли остатке зграда у којима су била спремишта за жито, базени за купање, канализација и дворане са стубовима. Историјска наука још није открила узроке нестанка ових градова средином II миленијума п.н.е.

Средином II миленијума п.н.е. у долину Инда населила су се племена свијетле пути коже, из индоевропске језичке групе. Они су себе називали Аријцима (благородни), покоравају затечене Дравиде и већином их претворили у робове. Период њиховог досељавања и стварања држава у Пенџабу назван је Ведски период (1500-500. године п.н.е.), по вјерско-књижевном зборнику Веде. Аријци су са собом донијели и писмо које се назива санскрит.

Покоривши Дравиде и да би сачували своју расну чистоћу, Аријци су још током I миленијума индијско друштво подијелили на четири касте:

• брамани (свештеници) бринули су се за вјерски живот, проучавали свете књиге и вршили државне службе;
• кшатрије (војници) су ратовали и учествовали у политичком животу;
• вајшије (ратари, занатлије и трговци)
• шудре (слуге, сељаци без земље и ратни заробљеници)
• постојала је још једна друштвена група, парије (недодирљиви) за које је сматрано да нису достојни кастинског друштва и били су у рангу робова. Нпр. они нису смјели прићи извору воде, јер би могли да “онечисте” воду.

У долини Инда и Ганга Аријци су створили мноштво мањих држава са раџама на челу. Када би се неке државе ујединиле владар би добијао титулу махараџе (великог краља). По снази, међу тим државама се издвајала Магадха. Током VI вијека п.н.е. све ове државице покорили су Персијанци, а затим и Александар Македонски у IV вијеку п.н.е.

Мауријско царство

На чело отпора против македонске власти, која је послије Александрове смрти ослабила, стао је Чандрагупта (322-298). Он је у Магадхи преотео царски престо, ујединио сјеверну Индију и створио Мауријско царство. За престоницу је узео град Паталипутру. Чандрагупта је створио јаку стајаћу војску, састављену од коњице, слонова и борних кола. Највећи успон Мауријско царство је достигло за вријеме његовог унука Ашоке (273-236). У првом дијелу своје владавине он је покорио скоро цијелу Индију, а затим се повукао у миран живот, прихвативши и ширивши будизам.

Култура и религија

Историја Индије послије доласка Аријаца позната нам је из зборника литерарних дјела: Веда и епова Махабхарата и Рамајана.

Веде су збирке светих пјесама, химни, мудрих изрека и усмених предања. у епу Махабхарата описана је борба за власт између двију династија. У Рамајани се прича о авантурама царевића којем је маћеха преотела престо, а бандити отели лијепу жену Ситу.

Аријци су са собом донијели свој језик, који је назван санскрит (прочишћени) на коме су написана најстарија књижевна дјела.

Врховни бог Индуса био је Брахма, по коме је државна религија названа брахманизам. У вријеме Мауријског царства дошло је до наглог ширења будизма.

Наука

Из потребе изградње и одржавања иригационог система развијала се математика и геометрија. Индијци су изумјели цифре, које су Арапи пренијели у Европу. Познавали су соларни календар, са годином од 360 дана. Знали су зта лоптаст облик Земље, за законе земљине теже и обртање Земље око своје осе. Производили су сону и сумпорну киселину. Љекари су знали за крвоток у организму.

Питања:

1. У чему су се разликовали Дравиди и Аријци?
2. Које су касте постојале у Индији?
3. Шта су Веде?
4. Која су најзначајнија научна достигнућа индијске цивилизације?