Буржоаске револуције (за 1. разреде средњих стручних школа), први дио

Вријеме од краја XVIII до средине XIX вијека обиљежено је револуцијама. Индустријска револуција омогућила је развој фабричке производње, јачање и усавршавање саобраћаја и развој грађанске класе, која се борила за политички утицај. Поред индустријске револуције, почетак овог раздобља обиљежила су још два важна догађаја: Рат за независност и стварање САД-а, те Француска буржоаска револуција. Овим револуцијама рушен је стари феудални поредак и успостављано грађанско друштво, принцип уставности и капиталистички односи у привреди.

Индустријска револуција

Индустријска револуција подразумијева свестран техничко-технолошки преображај који се десио у другој половини XVIII и првој половини XIX вијека. Тај преображај је омогућио прелазак са мануфактурне на машинску производњу, унаприједио је саобраћај и омогућио снажан успон трговине.

У Енглеској су постојали најповољнији услови за индустријску револуцију јер је поред пораста броја становника располагала и са бројним колонијама, те је самим тим имала извор сировина и тржиште за готове производе.

Најважнији резултати у унапређењу производње остварени су у текстилној индустрији. 1733. године Џон Кеј је изумио летећи чунак, чиме је убрзао и механизовао ткање. Ричард Аркрајт осмислио је механичку предилицу 1738. године, а 1769. предилицу на водени погон. Едмунд Картрајт осмислио је механички ткачки разбој. Сматра се да је само у текстилмној индустрији било око 3.000 проналазака. Напредак текстилне индустрије подстицао је развој других грана индустрије, као што су металургија и хемијска индустрија.

Најзначајнији проналазак јесте парна машина Џејмса Вата. Он је 1763. конструисао, 1769. патентирао, а 1776. године усавршио парну машину. Своју прву примјену парна машина је имала у рудницима за бушење рударских окана, у жељезарама, а о од краја XVIII вијека и за покретање машина у текстилној индустрији.

Од XIX вијека парна машина добија своју примјену и у саобраћају. Роберт Фултон је 1807. године конструисао први пароброд, чиме је значајно унапријеђен водени саобраћај. Копнени саобраћај унаприједио је Џорџ Стивенсон конструисањем прве локомотиве 1814. године. 1825. године подигнута је прва пруга између градова Стоктона и Дарлингтона, а 1830. отворена је прва редовна линија Ливерпул-Манчестер.

Унапријеђен је и друмски саобраћај захваљујући шкотском инжењеру Мак Адаму који је осмислио нови начин трасирања и изградње путева са колски саобраћај.

Надаље, остварена су и велика унапређења у пољопривредној производњи, обради и чувању хране (вјештачко ђубриво, вршалице за жито, те први хладњаци и конзервирање хране). Промјене у пољопривреди утицале су на сиромашење сеоског становништва, што их је приморало да напуштају села и да се селе у градове и траже посао у фабрикама. Тако се на историјској позорници јавила нова друштвена класа – индустријски пролетеријат.

Питања за ученике:

1. Шта је то индустријска револуција?
2. Које предуслове је испуњавала Енглеска па је постала прва индустријска земља свијета?
3. Како се измијенио саобраћај и које су посљедице развоја саобраћаја на друштво?
4. Које су друштвене промјене изазване индустријском револуцијом?