Буржоаске револуције (за 1. разреде средњих стручних школа), трећи дио

Француска буржоаска револуција

Уочи револуције Француска је проживљавала дубоку социјалну и финансијску кризу – привреда није била довољно развијена, недостатак новца, несређена администрација, инфлација, итд. Друштво је било подијељено на три сталежа: свештенство, племство и тзв. трећи сталеж, који је био најразнороднији (сељаци, буржоазија, најамни радници, интелигенција, градска сиротиња). Овај сталеж је плаћао порезе држави, цркви и феудалцима, док су прва два, иако најбогатија, махом била ослобођена плаћања.

Као идејни творци револуције, тј. они који су критиковали постојеће стање и предлагали промјене у друштву и ограничење краљевог апсолутизма били су француски филозофи: Шарл Монтескје, Франсоа Волтер и Жан Жак Русо.

Прва фаза револуције

Мали број људи имао је политичка права. Иако је постојала скупштина сталежа, краљеви је нису сазивали дуже од 150 година. Од 1774. године на власти је Луј XVI, краљ слабе личности и без интересовања за државне послове. За 15 година своје владавине је расипништвом успио да направи огроман дуг од 4,5 милијарди ливара. Државна каса је била празна, владала је несташица свих средстава, цијене су расле, јавила се глад и општи нереди. Свеопшта криза приморала је краља да у мају 1789. године сазове Скупштину сталежа. На њој је намјеравао да уведе порезе првом и другом сталежу, али је његов приједлог одбијен. Због тога Луј XVI одлучује да распусти скупштину, али трећи сталеж то одбија и и проглашава се Народном скупштином. Идеја трећег сталежа је била да Француска коначно добије устав како би се ограничио краљев апсолутизам. На то краљ наређује окупљање војске како би на силу распустио Народну скупштину. Управо тај његов потез је довео и до првих сукоба на улицама Париза. За почетак револуције узима се пад Бастиље 14. јула 1789. године, када су масе грађана Париза на јуриш заузели тај градски затвор који је представљао симбол тираније и страдања. За примјером Париза повели су се и остали градови, а револуционарно врење захватило је и сељачке масе које руше и пале имања својих племића.

Главну ријеч у револуцији преузима буржоазија; организује се револуционарна власт, смјењују се старе аристократске управе и успостављају нови органи власти. Тада је насатал и химна Француске Марсељеза и тробојка (плаво-бијела-црвена) застава. Нова Уставотворна скупштина је у августу 1789. године донијела чувену Декларацију о правима човјека и грађанина (слобода, једнакост, братство). 1791. године изгласан је и први устав. На основу њега Француска је била уставна монархија, а власт је била у рукама крупне буржоазије, а сва црквена имања била су конфискована. Усвајањем устава окончана је прва фаза револуције. Након њега у скупштини настају политички клубови који имају различита гледишта на саму револуцију. Најистакнутији клубови били су: јакобинци (вођа Максимилијан Робеспјер), кордиљери (Жан-Пол Мара и Жорж жак Дантон), фејанци (присталице монархизма), жирондинци, итд.

Друга фаза револуције

Док су се клубови бјесомучно свађали и заговарали своје идеје о уређењу Француске, краљ Луј XVI је настојао да добије подршку страних сила како би угушио револуцију и вратио стање од прије доношења устава. Из иностранства долази пријетња отвореног рата. Краљ је био за рат јер је тиме очекивао пропаст револуције и помоћ Пруске и Аустрије. Скупштина 1792. прихвата одлуку да се почне рат. Истовремено су откривене краљеве праве намјере, што је изазвало нову побуну у Паризу а краљ и краљица бивају ухапшени и изведени пред суд. 21. јануара 1793. краљ је осуђен и погубљен а неколико мјесеци касније и краљица Марија Антоанета. У међувремену, у септембру 1792. године проглашено је укидање монархије и успостављање републике. Упоредо са политичким борбама водио се и рат на фронту. За разлику од очекивања, револуционарна војска је успјела не само да се одбрани него и да од краја 1792. године рат пренесе изван граница Француске. Тако је отклоњена непосредна опасност од страних интервенционистичких снага да униште тековине револуције.

Јакобинска диктатура

У јуну 1793. године јакобинци су извршили државни преврат, преузели власт и завели диктатуру. Они су успјели да организују одбрану земље, увели низ социјалних мјера за помоћ најсиромашнијима. Међутим, њихову владавину обиљежио је и највећи терор током револуције. Сматра се да је за годину дана њихове владавине пред гиљотином завршило 17.000 људи. Власт је држала политичка група окупљена око Робеспјера. Њихова владавина окончана је 29. јула 1794. (тзв. термидорска реакција), када је и Робеспјер са присталицама такође завршио на гиљотини. Укинуте су све мјере јакобинаца и почела је одмазда над њиховим присталицама. 1795. године изгласан је нови устав по коме је највиша власт предата у руке Директоријума (колективног политичког тијела од пет чланова, са мандатом од једне године). У октобру исте године монархисти су побуном покушали да поново врате монархију али је њихов покушај осујетио тада млади командант Наполеон Бонапарте. Као заслугу за ово постао је заповједник Париза. То је уједно био и посљедњи масовни покрет у Паризу.

Посљедице револуције

Француска револуција представљала је велику историјску прекретницу. Њом је трајно укинут феудализам у Француској, створена је француска нација, успостављена грађанска једнакост и извршен преображај цјелокупног фрнацуског друштва. На Француску револуцију утицале су и претходне револуције: у Холандији у XVI вијеку и Рат за независност САД. Све три револуције припремиле су коначан слом остатака феудализма и успостављање грађанског друштва.

Питања за ученике:

1. Који су сталежи постојали у француском друштву уочи револуције?
2. Који су најважнији идеолози револуције?
3. Због чега је краљ сазвао Скупштину сталежа?
4. Када је усвојен први устав и које су његове најважније одлуке?
5. Шта је јакобинска диктатура?
6. У чему се огледа историјски значај Француске револуције?