Априлски рат, разбијање и подјела Југославије (за 4. разред гимназије)

Мартовски догађаји

Влада Цветковић-Мачек је, углавном, наставила политику Милана Стојадиновића на спољнополитичком плану. Зато је био логичан њен чин приступању Тројном пакту, када је 25. марта 1941. потписала акт о приступању. Овај чин је изазвао огорчење српског народа које се манифестовало масовним демострацијама и протестима у Београду и другим градовима. Као резултат таквог распложења, у јутро 27. марта 1941. група официра под вођством генерала Боривоја Мирковића (повезаних са енглеском обавјештајном службом), извршила је државни удар и збацила владу Цветковић-Мачек и Намјесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем. Изабрана је нова влада на челу са генералом Душаном Симовићем, а још увијек малољетни Петар II проглашен је за краља.

Априлски рат

Догађаји у Београду прекинули су низ Хитлеровог лаког покоравања европских држава, а у демократском свијету изазвали дивљење према народу који је раскинуо пакт и паролама “Боље рат, него пакт” и “Боље гроб, него роб”. Тај догађај, као и Априлски рат, извукао је Југославију из анонимности и на њу скренуо пажњу цјелокупне свјетске јавности. Због догађаја у Југославији, Хитлер је био присиљен да мијења своје планове, што је довело до одгађања напада на СССР и до извјесног предаха на Западном фронту. Истог, 27. марта Хитлер је донио одлуку да се Југославија “због вјероломства” казни и уништи као држава. Према његовој замисли, њемачке трупе, у садејству са италијанским и мађарским снагама, истовремено ће напасти Југославију и Грчку, док ће Румунија и Бугарска, преузети улогу заштитнице у случају интервенције СССР-а. Влада Душана Симовића није хтјела ничим да изазове Њемачку и Италију, а на унутрашњем плану настојала је да спријечи незадовољство народа, због чега је донијела одлуку о пуштању на слободу политичких затвореника и потписивањем документа о пријатељству са СССР-ом 5. априла.

Без претходне објаве рата, Њемачка је са својим савезницима 6. априла 1941. напала Југославију из свих параваца (осим из правца Грчке), бомбардујући Београд и друге градове. На Југославију се сручила моћна, технички опремљена и одлично увјежбана армија од око 900.000 војника. Врховна команда југословенске војске, која је тек 3. априла прогласила мобилизацију, није била у могућности да оствари руковођење трупама. Већ првим непријатељским ударима расорена је маневарска способност њених јединица, а непријатељски агенти и пета колона веома успјешно су радили на дезорганизацији и растројству одбране. Брзом поразу југословенске војске посебно су допринијели хрватски официри и војници својим дјеловањем изнутра и дезертирањем. Југословенска војска се оспила више због неорганизованоости и нејединства команде него због удара непријатеља.

Послије неколико дана борби, влада је дала налог Врховној команди да затражи примирје, а сама је са краљем прво побјегла на Блиски исток, а затим у Енглеску. Опуномоћеници Врховне команде 17. априла потписали су у Београду капитулацију. Капитулацијом Југославије у заробљеништво је пало око 300.000 југословенских војника и официра (углавном Срба и нешто Словенаца). За југословенске народе, а нарочито за Србе, настали су тешки дани.

Подјела Југославије

Први задатак који је себи окупатор поставио било је распарчавањ3е југословенске територије. На територији Хрватске (без дијелова које ус анектирале Италија и Мађарска), БиХ и Срема успостављена је Независна Држава Хрватска. Словенија је била подијељена између три државе: Италија је заузела Љубљанску покрајину и област јужно од Саве, Њемачка је анектирала сјеверни дио Словеније а Мађарска Прекомурје. Знатне дијелове Хрватске (Сплит са околином, Шибеник, Задар са околином и већину јадранских острва) анектирала је Италија, од чега је заједно са Боком Которском формирана италијанска покрајина Далмација, са сједиштем у Задру. Мађарска је анектирала Барању, Међумурје и Бачку. Банат је припао Нијемцима, који је касније формално припојен Србији. Бугарска је узела скоро читацу Македонију и дијелове источне Србије. За то вријеме, осакаћена Србија је остала под њемачком окупацијом. Западдни дијелови Македоније, дијелови Косови и Метохије, као и источни и југоисточни дијелови Црне Горе припојени су Великој Албанији. У остатку Црне Горе окупациону власт вршила је Италија, с намјером да у њој устави сателитску творевину попут НДХ.

Питања за ученике:

1. бјасните мартовске догађаје.
2. Објасните значај напада на Југославију за помјерање напада Њемачке на СССР.
3. Шта је био циљ подјеле Југославије?
4. Какав је био однос према српском становништву након ратног пораза?