Револуционарни покрет у Војводини 1848-1849 (за 3. разред гимназије)

Револуција у Хабзбуршкој монархији покренула је, након пада Метерниховог режима и покрета који је захватио Мађаре, и остале народе Монархије. Први покрети међу Србима били су у знак солидарности са револуцијом у Мађарској. Неразвијена буржоазија и радничка класа код Јужних Словена били су разлози зашто су њихове револуције имале национални карактер, тј. борбу за националну еманципацију у односу на доминантну њемачку и мађарску компоненту Монархије. Сељаштво је тражило не само укидање феудалних односа него и аграрну реформу. Први покрети међу Србима у Војводини избили су у Земуну, Панчеву и Новом Саду. У почетку су били уз Мађаре, али је вођа мађарске револуције Лајош Кошут одбио српске захтјеве којим су тражили признање српске народности и језика, укидање кметства, грађанска права, вјерску самоуправу и ширу аутономију за Србе.

Врхунац разлаза између Срба и Мађара достигнут је на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. На њој је као главни циљ српске боорбе проглашено успостављање Српске Војводине у чијисастав би ушли Срем, Банат, Бачка, Барања и дијелови Војне границе. За војводу је изабран граничарски пуковник Стеван Шупљикац, а дотадашњи карловачки митрополит Јосиф Рајачић је именован за српског патријарха. Изабран је и Главни одбор, као привремена влада Српске Војводине, који је уз патријарха управљао и вршио припреме за предстојеће борбе са Мађарима.

Скупштина је одлучила да затражи потврду својих одлука од цара и бечког двора. Закључке Мајске скупштине прихватио је цар у Бечу, јер је желио да одвоји Србе од Мађара. Мађарски сабор одбија да призна те одлуке, на шта је Главни одбор позвао Србе да одбију послушност мађарским властима и да се повезују са Хрватима. Мађарска влада је одлучила да силом угуши покрет у Војводини.

У бици код Сен Томаша (Србобран) српске снаге су, захваљујући подршци добровољцима из Кнежевине Србије које је предводио Стеван Книћанин, поразиле мађарску војску, и од тада се укључиле у царске војне снаге које су водиле рат против Мађара. Међутим, кад је у августу 1849. угушена револуција у Мађарској, цар је завео централизам, а од Српске Војводине је остало само име. Тако је Србе, као и остале народе Монархије, бечки двор изиграо и изневјерио.

Питања за ученике:

1. Која су обиљежја револуција у Хабзбуршкој монархији?
2. Који су словенски народи учествовали у револуцији 1848/1849?
3. Који су захтјеви Срба у револуцији?
4. Који су основни резултати револуције 1848/1849?