Култура епохе Немањића (за 2. разред гимназије)

Оснивањем аутокефалне српске архиепископије 1219. године српска држава и народ у потпуности су се везали за византијску цркву и византијски културни утицај. У богослужењу је очуван црквенословенски језик, који је под утицајем српског говорног језика попримио своје особене црте. То је српска редакција црквенословенског језика.

Књижевност

Оригинално књижевно стварање код Срба најбоље је дошло до изражаја у животописима владара и црквених старјешина. Прве биографије или житија биле су посвећене оснивачу династије Немањић а писали су их Сава и Стефан Првовјенчани. Касније је написана Савина опширна биографија коју су писали Теодосије и Доментијан. Средином ХIV вијека архиепископ Данило II написао је низ биографија српских владара све до Душана. Житије Стефана Дечанског написао је Григорије Цамблак. У каснијем периоду једини који пише је Констатнтин Философ, који је написао житије деспота Стефана Лазаревића. Улогу сличну житијама имале су и похвала састављена у част кнеза Лазара, дјело монахиње Јефимије.

Архитетктура

Током двовјековне немањићке епохе владари ове династије за собом су остављали бројне задужбине, цркве и манастире, да искупе своје душе и покажу своју величину. Због тога градитељство у то доба има истакнуто сакрални карактер, али су се исто тако подизали и утврђени градови и владарски дворови. У архитектури је било заступљено неколико стилова: рашки, византијски (вардарски) и моравски.

Питања за ученике:

1. Шта су житија?
2. Коме су посвећене прва житија?
3. Која су три стила засупљена у архитектури?
4. Шта су то фреске?