ПРОМЈЕНЕ У ПРИВРЕДИ И ДРУШТВУ КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ ХХ ВИЈЕКА (ЗА 3. РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ)

У већини земаља долази до брзог привредног развоја, што је за посљедицу имало промјену у друштвеним и економским односима. У неким земљама и даље постоје снажни покрети за ослобођење и уједињење, а јављају се и тежње за прекрајање колонијалне карте свијета. Затегнути односи и “звецкање оружјем” све је присутније, а на Балкану најчешће.

Од побједе Француске буржоаске револуције до 70-их и 80-их година ХIX вијека трајао је период либералног капитализма. Његова основна одлика је слободна конкуренција у привреди, која доводи до пропадања ситних произвођача. У другој половини ХIX вијека велики капиталисти сматрају да треба ограничити слободну конкуренцију. Да би то остварили и да истовремено обезбиједе довољно капитала за унапређење производње, велика капиталистичка предузећа се повезују, усклађују дјелатност, почевши од набавке сировина, па до расподјеле тржишта и уједначавања цијена. Тако је у капиталистичком друштву почело стварање монопола и успостављање њихове економске превласти. Појавом монопола окончан је период либералног капитализма и започела је нова фаза у његовом развоју – монополистички капитализам или империјализам.

Научна и техничка открића

У другој половини ХIX вијека дошло је до наглог напретка природних наука, развоја технике и саобраћаја. За посљедицу имаће свеобухватне и далекосежне промјене у привреди и друштву.

1866. године њемачки инжењер Сименс успио је да претвори механичку у електричну енергију, и тиме она постаје основно погонско средство. Коришћење ел. енергије, мотора са унутрашњим сагоријевањем и нафте као енергетских извора, назива се Друга индустријска револуција. У Њујорку је Томас Едисон изумио прву електричну сијалицу, а Никола Тесла вишефазну струју и систем преношења ел. енергије на велике даљине. Рудолф Дизел је усавршио мотор са унутрашњим сагоријевањем који покреће нафта. То је убрзало развој аутомобилске и авио-индустрије, и истовремено условило изградњу путева и жељезница и модернизацију поморског саобраћаја.

У физици је Семјуел Морзе осмислио азбуку са системом тачкица и цртица. Александар Бел и Елиша Греј изумјели су телефон, а Михајло Пупин је допринио развоју међуконтиненталног телефонског саобраћаја. Краје ХIX вијека откривен је радио, а 1900. године и телепринтер. Напредак је остварен и у штампарској индустрији али и у конструисању разних врста оружја (митраљеза и брзометних топова). У пољопривреди користе се комбајн, вршалица и трактор, што олакшава производњу и повећава приносе. Развија се и хемијска индустрија – производња боја, експлозива, вјештачких ђубрива, сапуна, текстила и синтетичких производа.

Велика научна открића и технички проналасци примјењени у медицини унаприједили су борбу против разних болести и омогућили развој фармацеутске индустрије и апотекарства.

Друга индустријска револуција је за посљедицу имала велике промјене у производњи, а ли је довело и до великих заокрета у свакодневном животу, начина становања, путовања, информисаности и културног живота. Надаље, то је довело и до појачане миграције становништва из села у град, повећала се продуктивност и покретљивост људи.

Империјализам и поларизација великих сила

Све до 70-их и 80-их година ХIX вијека Велика Британија је задржала монопол на свјетском тржишту, а по моћи за њом су слиједили Француска, САД и Њемачка. Од тих година САД и Њемачка доживљавају нагли привредни успон и престижу Велику Британију и Француску. То је довело до измијењених односа на свјетском тржишту.

У капиталистичким земљама крупни произвођачи се удружују у монополистичка удружења и диктирају токове на тржишту. Временом се развијају национална тржишта а крајем ХIX и почетком ХХ вијека прерастају у свјетско тржиште. У исто вријеме и по истом принципу и банковни монополи који кредитирају капиталисте, улажу новац и постају дио индустријских предузећа. Таквим спајањем индустријског и банковног капитала настаје финансијски капитал који практично влада у монополистичком капитализму. Финансијски капитал се извози и у друге државе у облику зајмова и инвестиција за индустрију и транспорт.

Карактеристика империјализма је и територијална подјела свијета. Пошто је колонијална подјела свијета извршена до краја ХIX вијека, до нових територија могло се доћи само освајањем колонија које су већ припадале старим колонијалним силама Британији и Француској. Због тога су нове империјалистичке силе Њемачка, Италија, САД и Јапан затијевале нову подјелу свијета, што се није могло остварити без оружаних сукоба.

Супротстављени интереси великих сила довеле су до груписања на основу далекосежних економских, политичких и војних интереса. Најприје су Њемачка и Аустроугарска склопиле савез 1879. уперен против Француске и Русије. Када се том савезу 1881. прикључила Итакија, настао је Тројни савез.

С друге стране, Француска и Русија, узнемирене стварањем Тројног савеза, склопиле су споразум 1893. године. Том споразуму прикључила се и Енглеска. Формирање тзв. Тројног споразума или Антанте завршено је 1907. године.

Стварањем ових савеза започела је трка у наоружавању. Све је то произвело неколико међународних криза које су пријетиле да прерасту у свјетски сукоб. То су биле двије мароканске кризе 1905-1906. и 1911, анексиона криза БиХ 1908. и Балкански ратови 1912-1913. године.

Питања за ученике:

1. Објасни карактеристике либералног капитализма.
2. Која су најзначајнија научно-технолошка открића обиљежила овај период?
3. Објасни карактеристике империјализма.
4. Који су интереси везивали земље у оквиру два војнополитичка блока?