Послије 31. године п.н.е. у римској држави ништа није било као раније. Успостављено је ново државно уређење, названо принципат. Имајући у виду судбину Цезара и још увијек јака раепубликанска осјећања, Октавијан није узео титулу цара или диктатора, него се задовољио титулом принцепса (princeps – први). Та титула постојала је и раније, а означавала је најстаријег…
Read more
Пасив се у латинском језику користи чешће него у српском и одговара нашем трпном стању, а може се преводити и активом са повратном земјеницом. Индикатив презента пасива гради се од презентске осноце и наставака: -r, -ris, -tur, -mur, -mini, -ntur. у 1. лицу једнине свиј конјугација насивни наставак -r додаје се на цијели активни облик…
Read more
Велике друштвене и политичке промјене настале послије 1948, као и увођење самоуправљања, захтијевале су и озакоњење тих промјена. Уставним законом из 1953. године измијењана је структура Савезне скупштине, која се од тада састојала од Савезног вијећа и Вијећа произвођача. Овим законом формирано је и Савезно извршно вијеће (СИВ), са секретаријатима умјесто министарстава. Такође, и у…
Read more
Одлукама Берлинског конгреса 1878. успјешно је окончана борба српског народа, започета устанком 1804, за национално и социјално ослобођење и стварање самосталне државе. Међути, и даље је знатан дио српског народа остао под туђиснком влашћу – у БиХ, Војводини, на Косову, у Санџаку, Мекедонији, Хрватској, Славонији и Далмацији. Послије Берлинског конгреса кенз Милан Обреновић постаје све…
Read more
Друго бугарско царство У раном средњем вијеку Бугарска је достигла свој врхунац у вријеме владавине Симеона (893-927), који се прогласио за цара. Међутим, његови насљедници долазе у сукоб око насљеђа, што је искористила ојачала Византија. 971. године Бугарска је изгубила своју независност и у наредна два вијека налазила се у саставу Византије. Упоредо са осамостаљењем…
Read more
Идеја о уједињењу југословенских народа и стварању заједничке државе присутна је у XIX и почетком ХХ вијека. Са слабљењем Османског и Хабзбуршког царства и снажењем грађанства у југословенским земљама она је постајала све јача. Саставни дио ове идеје било је схватање о историјској повезаности југословенских народа и њиховој етничкој сродности. Присталице уједињења трдиле су да…
Read more
Односна замјеница је: qui, quae, quod sg. Nom. qui, quae, quod Gen. cuius Dat. cui Acc. quem, quam, quod Voc. —- Abl. quo, qua, quo pl. Nom. qui, quae, quae Gen. quorum, quarum, quorum Dat. quibus Acc. quos, quas, quae Voc. —- Abl. quibus Односне замјенице се могу употребљавати именички и атрибутивно (примјери на стр.…
Read more
Послије Цезарова убиства у Риму је настала паника и почеле су расправе о завјереницима. Једни су тражили да се изведу пред суд, а други су их оправдавали и проглашавали за спасиоце државе. 43. године п.н.е. формиран је Други тријумвират, којег је, за разлику од првог, потврдила Народна скупштина. Чланови Другог тријумвирата били су Гај Октавијан…
Read more
На основу одлука Берлинског конгреса, Аустроугарска је окупирала Босну и Херцеговину. Аустроугарска је, у ствари, од великих сила овлашћена да привремено окупира једну територију која би правно и даље остала под султановим суверенитетом. Одмах послије војничког запосједања БиХ у јесен 1878. године, окупаторска власт је организовала своју жандармерију. 1879. године са Турском је потписала Новопазарску…
Read more
Освајачки ратови, гушење устанака робова и покорених народа црпили су снагу римске Републике. Само римско друштво западало је и у моралну кризу. Готово у свим слојевима друштва осјећала се тежња за реформама и завођењем чвршће власти. Послије Сулине смрти било је више покушаја да се заведе војна диктатура. Али су још увијек биле јаке снаге…
Read more
Najnoviji komentari