Маричка битка и њене посљедице додатно су учврстиле положај Османлија на Балкану, чији султан постаје незаобилазна политичка фигура тог доба. Наметањем вазалних обавеза Вукашиновом сину краљу Марку, али и византијском цару, нису задовољавали апетите нових освајача. Инспирисани светим ратом за вјеру и могућностима освајања и стицања плијена, Османлије послије освајања македонских области настављају даље са…
Read more
Стварањем Краљевине СХС југословенски народи први пут су се у својој историји нашли у јединственој држави. По попису из 1912. године имала је близу 12 милиона становника. Од самог свог настанка, нова држава се суочавала са бројним проблемима. Заједнички живот започели су народи који су имали у својој прошлости различите државне системе и установе, различит…
Read more
Индикатив имперфекта пасива гради се од презентске основе, суфикса -ba- и личних наставака за пасив. sg. lauda-ba-r lauda-ba-ris lauda-ba-tur pl. lauda-ba-mur lauda-ba-mini lauda-ba-ntur Код глагола треће и четврте конјугације, као и у актвиву, испред суфикса -ba- стоји тематски вокал -е. sg. leg-e-ba-r leg-e-ba-ris leg-e-ba-tur pl. leg-e-ba-mur leg-e-ba-mini leg-e-ba-ntur
Цареви из династије Јулијеваца-Клаудијеваца Први римски цареви потицали су из познатог и богатог рода Јулијеваца-Клаудијеваца., и то Тиберије, Гај Цезар Калигула, Клаудије и Нерон. Августов насљедник Тиберије (14-37) узео је титулу цезара (цара) и августа. Кад је преузео власт, имао је више од 50 година и искуство доброг војсковође и дипломате. По римском историчару Тациту…
Read more
Настанак и успон фашизма Након Првог свјетског рата један од значајних симптома расула европске моћи састојао се у томе што се велики број европских нација супротставио демократији, бирајући или подржавајући личности и режиме који су водили у диктатуре. Почевши од Италије, Мађарске, Пољске, Литваније, Португала, гдје су фашистички режими већ преузели власт и напокон Њемачке,…
Read more
Мајски преврат 1903. године значио је пуно више од обичне династичке промјене: њиме је отворен пут ка завођењу парламентаризма и докрајчена владавина мањине ослоњене на двор и војску, уз честе промјене влада, државне ударе и општу политичку несигурност. Успостављање парламентаризма значило је активирање политичких партија. Најзначајнија је остала Радикална странка Николе Пашића, а осим ње…
Read more
Очекивања послије Првог свјетског рата била су да се Европа и свијет изграде на новим принципима, заснованим на владавини закона и прокламоване равноправности народа. Ипак, убрзо ће бити јасно да ће све најважније одлуке од међународног значаја доносити велике силе. На стварање нове политичке и војне стратегије утицало је стварање нових националних држава, нестанак четири…
Read more
Прекретницу послије које почиње разједињавање југословенске федерације представљао је Брионски пленум 1966. године. Иако је званичноо обнародовано да је то био обрачун са УДБ-ом (Управом државне безбједности), његова суштина била је борба око власти у највишем руководству земље. Најављивана демократизација друштва се претворила у његову децентарлизацију, односно у разграђивање Југославије. Један централни, југословенски етатизам замијењен…
Read more
Средином XIV вијека Европу су погодила два крупна догађаја која ће по својим посљедицама имати далекосежан значај. Први је епидемија куге, која се трговачким везама проширила са Блиског истока широм Европе. Прецизних података о размјерама жртава од куге нема, а неке процјене се крећу од 30 до 50% укупног тадашњег европског становништва. Други догађај је…
Read more
Владавина Александра Обреновића (1889-1903) Од 1889. до 1893. године умјесто малољетног Александра, краљевску власт вршило је Намјесништво, у коме је главна ријеч припала Јовану Ристићу, старом либералном политичару. Александар је 1893. године уз помоћ војске извршио државни удар, прогласио се пунољетним и отпустио намјеснике и владу. Овај државни удар је указивао на опасност од мијешања…
Read more
Najnoviji komentari