Особеност културе у Босни (за 2. разред гимназије)

Црква босанска и културни развој

Културне прилике у Босни развијале су се у другачијим околностима него у оним земљама гдје су доминирали источно или западно културно подручје. Битну караткеристику давала јој је јеретичка црква босанска. Она је одбацивала и осуђивала материјални свијет и због тога се за њене потребе нису градили храмови као у православној и католичкој културној зони. Због тога је запостављено и фрескосликарство као и ликовна умјетност остварена сликањем икона.

Припадници цркве босанске нису показали интересовање ни за оригинална књижевна дјела као што су љетописи и родослови. Са ширењем државних граница у ХIV вијеку, долази до уплива и источног и западног културног подручја гдје су већ били изграђени византијски и западноевропски споменици културе. Тако је на примјеру Босне дошло до приближавања и преламања ових двију културних зона

Писмо, језик и књижевност

Са христијанизацијом у Босну су од Х до ХII вијека стизала два писма – глагољица из приморских крајева и ћирилица из источних области Балканског полуострва. Најстарији натпис писан глагољицом (Х-ХI вијек) нађен је у селу Кијевци код Градишке. Гршковићев одломак писан је глагољицом, а касније су на истом тексту ћирилицом дописане биљешке. Постоје и црквени списи писани ћирилицом са дописаним глагољским текстом. Хвалов зборник (мисал), написан за потребе херцега Хрвоја Вукчића, са глагољског текста преписан ћирилицом. Повеље владара и властеле писане су ћирилицом, као и преписка са Дубровником. Уговор бана Кулина из 1189. године најстарија је исправа писана ћирилицом и народним језиком.

Владари и властела

Иако су припадницима цркве босанске пружали уточиште и заштиру, босански владари и властела нису с њима дијелили богумилске испосничке идеале. Владар и властела су живјели у богатим дворцима и луксузу, угледајући се на дворове владара околних земаља. Мало је сачуваних градитељских споменика који су били намијењени владарима и властели, осим археолошких остатака дворова у Сутјесци, Бобовцу, Високом и Јајцу. Сачувани су многобројни надгробни споменици и на њима натписи једноставног и језгровитог садржаја.

Портрети

Иако није његовано фрескосликарство, ипак је сачувано неколико владарских портрета. Од портрета бана Кулина у његовој задужбини цркви код Високог сачуван је само натпис, али не и сам портрет. Неки од владарских портрета урезивани су на печатима повеља. Познат је портрет Хрвоја Вукчића у његовом глагољском рукопису. Сачуван је и портрет посљедњег босанског краља Стјепана Томашевића, који се приписује неком страном путујућем сликару. Сачувани су и наивни портрети припадника цркве босанске, један на рукопису, други на стећку.

Умјетност стећака

Најраспрострањенији облик умјетничког стваралаштва у Босни било је клесање надгробних споменика – стећака. Грађени су обику сандука, плоча, крстача и стубова. Сачувано је око 60.000 стећака, али само око 300 има уклесане натписе. У народу су стећци још називани мраморје, кућа, билиг, понекад и сватовско гробље. Умјетност стећака је цвјетала четири вијека, од ХII до ХVI вијека, и сматрају се оригиналном творевином, без утицаја са стране.

Питања за ученике:

1. Због чега се у Босни развијала особена култура?
2. Зашто је значајна пољеља (уговор) бана Кулина?
3. Којим писмом су писане исправе и на ком писму је вођена преписка са Дубровником?
4. У чему су се разликовали идеали властеле и припадника цркве босанске?
5. Шта стећци представљају и како се у народу називају?