Ширење Рима у источном Средоземљу (за 1. разред гимназије)

Током III и II вијека п.н.е. Римљани су водили сталне ратове послије којих је овај некадашњи мали град прерастао у свјетску империју. У том периоду освојили су Шпанију, дио сјеверне Африке, Балканско полуотрво, Блиски исток и Малу Азију. Упоредо и у паузама са Пунским ратовима водили су ратове у источном дијелу Средоземља. На путу ка пртварању Рима у свјетску државу нашли су им се Илири и хеленистичке монархије на истоку. Као никад прије дошла је до изражаја римска политика освајања divide et impera, када су се појављивали као арбитри у међусобним сукобима других држава, заузимали страну у сукобу (обично помагали слабијем противнику), а по окончању тих сукоба наметали власт и пораженима и “савезницима”.

Ратови са Илирима

Од средине III вијека п.н.е. Римљани почињу активније да обраћају пажњу на хеленски исток. Први на удару нашли су се Илири, који су са својим гусарским флотама почели озбиљно да угрожавају римску трговину на Јадранском мору. Са њима су водили укупно три рата. Први рат против илирске краљице Теуте отпочео је 229. године п.н.е. У тај рат Римљани су на своју страну привукли Ахајски и Етолски савез. Илири су поражени а Теута је изгубила већи дио територије, наметнут им данак и одузето право слободне пловидбе. Други илирски рат избио је 219. године п.н.е. Против тешких услова мира и римске власти устанак је дигао Деметрије са Фара, који је раније био римски савезник. Резултат и овог рата био је пораз Илира. Послије трећег рата и коначног илирског пораза 168. године п.н.е. Римљани су загосподарили источном обалом Јадрана.

Ратови са Македонијом

Први македонски рат трајао је од 215. до 205. године. п.н.е. У критичним тренуцима Другог пунског рата, македонски краљ Филип V се умијешао у рат у Илирији против Рима. Као римски савезници против Филипа били су Етолски савез, неки грчки градови и пергамски краљ Атал. Рат је окончан тако што су Римљани морали Филипу уступити неке илирске територије, али су ипак спријечили могућност да нападне Италију и пружи помоћ Ханибалу.

Други македонски трајао је од 200. до 196. године п.н.е. Отпочео је тако што су неки грчки градови, као римски савезници, позвали Римљане у помоћ против Филипа V. Тобож штитећи слободу грчких полиса, Римљани ушли у тај рат и на своју страну привукли Родос, Пегам, Етолски и Ахајски савез. Одлучујућа битка одиграла се код Киноскефала 197. године п.н.е. Поражени Филип V био је приморан на тешке услове мира: да плати ратне трошкове, да преда готово цијелу морнарицу, да врати раније освојене области, да призна слободу грчких градова и смањи војску на 5000 војника.

Трећи македонски рат трајао је од 171. до 167. године п.н.е. Филипов насљедник краљ Персеј покушао је да обнови македонску моћ и отргне се од римске хегемоније. Послије почетних успјеха, македонска војска је поражена у бици код Пидне 168. године, а сам Персеј са породицом је допао у римско заробљеништво. Македонија је претворена у римски протекторат уз обавезу плаћања годишњег данка.

Коначни епилог ратова са Македонијом и другим грчким полисима стигао је 146. године п.н.е када је уништен град Коринт а цијела Грчка прикључена Риму као нова провинција.

Ратови са Сиријом

Сукоб Римљана са сиријским краљем Антиохом III отпочео је када је он освојио неке египатске посједе у источном Средоземљу. У овом случају Римљани иступају као египатски савезници и објављују рат Антиоху III. 190. године п.н.е. римска војска је поразила сиријске трупе у бици код Магнезије. Све преотете области Рим је предао својим савезницима Родосу и Пергаму.

Пергамски краљ Атал III, стари римски савезник, 133. године завјештао је своју краљевину Римљанима уколико остане без мушких насљедника. Убрзо послије његове смрти то се и обистинило, а Пергам је постао римска провинција Азија.

Окончањем ових ратова границе Рима су се простирале од Шпаније на западу, сјеверне Африке на југу, до Мале Азије на истоку. Из новоосвојених земаља у Рим су стизали робови и огроман ратни плијен, али и приходи од наметнутих данака и високих пореза покореним народима. Тако је Рим у своје границе укључио многонационално становништво које је бројало око 80 милиона.

Питања за ученике:

1. Појасни римску политику divide et impera.
2. Како су Римљани загосподарили источном обалом Јадрана?
3. Који су узроци ратова Рима и Македоније?
4. Зашто Атал III завјештао Пергам Риму?