Августов приципат (за 1. разред гимназије)

Послије 31. године п.н.е. у римској држави ништа није било као раније. Успостављено је ново државно уређење, названо принципат. Имајући у виду судбину Цезара и још увијек јака раепубликанска осјећања, Октавијан није узео титулу цара или диктатора, него се задовољио титулом принцепса (princeps – први). Та титула постојала је и раније, а означавала је најстаријег или најугледнијег сенатора који је предсједавао сједницама Сената.

Грађански ратови, проскрипције, конфискација имања, мобилизације у војску, устанци робова приморали су римско друштво да тражи успоставу мира и нормалног живота, па и по цијену старих грађанских и републиканских слобода. Парола Pax Romana уједињавала је различите групе робовласничког друштва. Главни Октавијанови политички противници већином су изгинули у грађанским ратовима. Преживјели републикансци су у политичком погледу били ослабљени и деморалисани. Све политичке групе подржавале су Октавијана или су с њим склопиле савез, јер је римско друштво просто ваписло за миром и за сигурним животом. Октавијан је о томе водио рачуна и стално истицао да је настало мирно доба и повратак на старе обичаје Рима. С тим у вези обновио је храмове и тиме подстицао вјерност и побожност, као стару а давно заборављену римску врлину.

Републиканце је увјеравао да република није укинута и зато су и даље остали дотадашњи републикански облици власти. Од 31. године п.н.е. Октавијан је сваке године биран за конзула. Касније је добио цензорска овлашћења на основу којих је саставио нови списак чланова Сената. Сенат је и даље доносио законе, али само оне које је Октавијан предлагао.. Народна скупштина се редовно састајала и именовала магистрате, али и то сао на његов приједлог. Из захвалности што је вратио достојанство Сенату, добио је почасни назив Август (Узвишени). До тада је тај назив даван само боговима.

Августова власт се заснивала на спајању разних магистратура. Имао је највишу власт – imperium, тј. доживотну војну и грађанску власт. Још од раније имао је и широка овлашћења као народни трибун.

Октавијан је 27. године п.н.е. формално понудио да врати ванредна овлашћења и поново оживи републику, али је на молбу сенатора задржао све функције. На крају, у својој личности спојио је разне титуле: император, цезар, август, народни трибун, цензор и врховни првосвештеник (pontifex maximus). Овим титулама добио је врховну војну, цивилну и вјерску власт и постао апсолутни господар државе.

Те 27. године п.н.е. извршена је и подјела провинција. Август је добио на управу царске пограничне провинције Сирију, Галију, Илирик, Шпанију и Египат. Сенату је препустио на управу “мирне” провинције Африку, Нарбонску Галију, Македонију, Бетику и Азију.

Ради спречавања немира и одржавања реда у држави, Август је основао нову војну јединицу названу преторијанска (дворска) гарда. Ова привилегована војна јединица, која је служила и као царска тјелесна гарда,у потоњим временима ће неријетко играти кључну улогу приликом избора будућих царева. Умјесто сталне војске увео је најамничку.

Августов однос према сиромашним слојевима градског и сеоског становништва сводио се на демагошку тактику давања хљеба и игара (panem et circenses). Једном мјесечно дијелио је народу жито и приређивао циркуске или гладијаторске игре.

Августова спољна политика

Август је према Западу водио освајачке, а према Истоку дипломатску политику. Његове легије довршиле су освајање Шпаније, наставио је покоравање Илирије, Тракије и Мезије. Између 25. и 10. године п.н.е покорена су келтска племена у источним Алпима и формирана нова провинција Панонија. У његово вријеме започиње ера сталних ратова на сјеверним границама са германским племенима. Тако су у Теутбуршкој шуми 9. године п.н.е. уништене три римске легије. Дознавши за тај пораз Август је у срџби и очајању узвикнуо. “Варе, Варе, врати ми моје легије!” (“Vare, Vare, legiones rede”). Од тада сјеверна римска граница према Германима за дуго времена се усталила на ријеци Рајни. НА Истоку Август је покорио Партију и Јерменију, а јужни дио Јудеје укључио је у провинцију Сирију.

Иако се женио трио пута, Август је 14. године н.е. умро без мушког потомка. Наслиједио га је пасторак Тиберије, пошто је његова мајка Ливија Друсила потровала све претенденте на царски престо.

Питања за ученике:

1. Шта је титула принцепс значила раније а шта у Августово доба?
2. Зашто је римско друштво прихватило Августов принципат?
3. На чему се заснивала Августова власт?
4. Како се Август односио према сиромашним слојевима?