Србија од 1878. до 1903. године (за 3. разред гимназије), други дио

Владавина Александра Обреновића (1889-1903)

Од 1889. до 1893. године умјесто малољетног Александра, краљевску власт вршило је Намјесништво, у коме је главна ријеч припала Јовану Ристићу, старом либералном политичару. Александар је 1893. године уз помоћ војске извршио државни удар, прогласио се пунољетним и отпустио намјеснике и владу. Овај државни удар је указивао на опасност од мијешања војске у политички живот земље и краља Милана, који је стајао иза ње. Пошто Александар није могао самовољно да влада по уставу из 1888, он га је укинуо и поново ставио на снагу устав из 1869. У народу је нарочито изазвао огорчење и незадовољство када је дозволио повратак своме оцу Милану, бившем краљу и повјерио му команду над војском.

Дворски и политички живот Србије у доба владавине краља Александра био је испуњен разним скандалима. Све је то наносило велику штету династији али и међународном угледу Србије. Александров карактер и владавину карактеришу несталност и изненађења која су саблажњивала домаћу и европску јавност. Међу тим изненађењима убрајало се и доношење новог устава 1901. године без претходног одобрења Народне скупштине. Несталан у свему, на крају је и тај октроисани устав укинуо.

Незадовољство Александровом владавином сваким даном се повећавало, а томе је допринио и његов недолични приватни живот, а нарочито његова женидбаса дворском дамом Драгом Машин. Коначно, краљ је почео губити ослонац и међу официрима. Међу њима је и дошло до стварања завјере чији је циљ био уклањање краља Александра Обреновића.

Мајски преврат

Већ 1901. године група официра на челу са капетаном Драгутном Димитријевићем Аписом, почела је да кује завјеру против краља. У ноћи између 28. и 29. маја 1903. године (по јулијанском календару) завјереници су продрли у двор и убили краља Александра, краљицу Драгу, предсједника владе и министра војске. Послије преврата састављена је нова влада, а Народна скупштина је вратила устав из 1888. и изабрала Петра Карађорђевића, Карађорђевог унука, за краља Србије.

Мајским превратом 1903. докрајчен је апсолутизам династије Обреновић, извршена смјена династија и створени предуслови за успостављање система парламентарне владавине у Србији. Смрћу краља Александра угасила се и династија Обреновић, која је са прекидом од 1842. до 1858, владала Србијом од Другог српског устанка 1815. године.

Питања за ученике:

1. Каква је општа карактеристика владавине два представника династије Обреновић?
2. Који су узроци и посљедице Мајског преврата?