Србија од 1903. до 1912. године (за 3. разред гимназије), први дио

Мајски преврат 1903. године значио је пуно више од обичне династичке промјене: њиме је отворен пут ка завођењу парламентаризма и докрајчена владавина мањине ослоњене на двор и војску, уз честе промјене влада, државне ударе и општу политичку несигурност.

Успостављање парламентаризма значило је активирање политичких партија. Најзначајнија је остала Радикална странка Николе Пашића, а осим ње у политичком животу тадашње Србије учествују Самостална радикална странка, Либерална (која се поцијепала на Народну и Леиберално-демократку странку), Напредна странка, Српска сељачка слога и Српска социјалдемократска партија.

Династија Карађорђевића враћена је у земљу послије 45 година владвине династије Обреновић. Краљ Петар је стигао у Београд као 60-годишњак. Већ у позним годинама живота, носећи утиске из грађанских демократских земаља западне Европе, краљ Петар се опредијелио за парламентарно рјешење. То, али и његова скромност учврстили с његов положај и донијело велику популарност у народу.

С друге стране, у првим данима послије Мајског преврата постојао је проблем са официрима који су га извели, а који су одмах окружили новог краља, очекујући од њега нове и кључне положаје у војсци и држави. Међутим, краљ Петар није желио да буде марионета у њиховим рукама, иако је, на неки начин, њима “дуговао” краљевску круну. 1903. и 1906. године организовали су двије мање завјере које су брзо угушене.

Царински рат

Још од Тајне конвенције 1881. године, Србија се налазила у инфериорном економском и политичком положају у односу на моћну сусједну Аустроугарску. Почетком ХХ вијека сазрели су услови да се коначно ослободи тог економског притиска који је кочио не само развој индустрије већ и ограничавао слободу политичке и националне опредјељености.

Погодна прилика за то се пружила у љето 1905. усљед тзв. топовског питања (куповина топова од француског а не аустријског произвођача) и царинског савеза који је Србија постигла са Бугарском. Да би Србију приморала да промијени своје одлуке, Аустроугарска је, рачунајући да је дотадашњи српски извоз у преко 80% ишао преко ње, затворила своје границе за извоз и транспорт стоке и меса из Србије. На ову мјеру Србија је одговорила забраном увоза роба из Аустроугарске. Тако је крајем 1906. године започео царински рат.

Овај сукоб је изазвао тешку економску кризу у Србији, која је највише погодила трговце и сељаке произвођаче. Међутим, овај својеврсни рат имао је и позитивну страну, јер је мањак увозне индустријске робе подстакло развој домаће индустрије. Осим тога, од тада као конкурент аустријском, у Србију је продирао капитал из Француске, Енглеске и Белгије. Управо са овим државама су закључени низ трговачких уговора, и извоз српске робе у ове земље ишао је сад на југ, преко луке у Солуну. Послије петогодишњег царинског рата (1911) Србија је успјела одољети притиску и изаћи непоражена из тог сукоба. Разбијајући наметнуту блокаду, српска привреда је ударила темеље своје независности, а те промјене су се осјетиле и на политичком пољу. То се показало у току анексионе кризе 1908, а још и више у вријеме балканских ратова 1912. и 1913.

Осим тога, Србија се током царинског рата коначно опредјелила за страну Антанте, што је било у складу са њеним основним националним и економским интересима.

Питања за ученике:

1. Које су позитивне посљедице Мајског преврата?
2. Истражи и објасни популарност краља Петра.
3. Узроци и посљедице царинског рата.