Свијет између два свјетска рата (за 1. разреде средњих стручних школа), први дио

Очекивања послије Првог свјетског рата била су да се Европа и свијет изграде на новим принципима, заснованим на владавини закона и прокламоване равноправности народа. Ипак, убрзо ће бити јасно да ће све најважније одлуке од међународног значаја доносити велике силе. На стварање нове политичке и војне стратегије утицало је стварање нових националних држава, нестанак четири стара царства, стварање прве социјалистичке државе (СССР), прерасподјела колонија и формирање Друштва народа.

Настало је вријеме успона парламентарне демократије, али и њене кризе и појаве милитантних вођа који ће у својим земљама завести тоталитарне диктаторске режиме. Све значајнију улогу имала је и радничка класа организована у радничке и комунистичке партије које ће се конституисати у Трећу интернационалу (Коминтерну).

Версајски поредак

Након Првог свјетског рата састали су се представници побједника и поражених у дворцу Версај (поред Париза) како би уредили послијератне односе у свијету. Амерички предсједник Вудро Вилсон очекивао је да се изгради нова Европа, заснована на принципима националног самоопредјељења и владавине закона, које је прокламовао у свом плану 14 тачака. Његова је идеја била и оснивање Друштва народа које би осигуравало мир у свијету.

Поражене државе биле су у великој економској кризи, док су побједнице, Енглеска и Француска, покренуле своју привреду репарацијама које су добијале од Њемачке и приходима из колонија. САД, које су током рата развиле моћну индустрију, преоријентисале су се производећи различиту робу за тржиште. Мировни уговори су требали да залијече ратне ране, али њима нису биле задовољне поражене државе као и неке побједнице. Нпр. Италија, јер није добила све што јој је обећано тајним Лондонским уговором. Тако ће у групи незадовољних држава системом насталим послије рата почети бујати незадовољство и на крају жеља за раваншизмом и мијењањем постојећег поретка.

Друштво народа

Настало је са циљем да штити безбједност у свијету на приједлог америчког предсједника Вилсона, са сједиштем у Женеви. У почетку је имало 32 члана, а касније су примљени Њемачка и СССР. Основни задатак Друштва народа је био очување мира, опште безбједности и независности, те арбитража у међусобним споровима. Међутим, оно није имало никакав инструмент принуде, него је углавном дјеловало савјетодавним и моралним препорукама и престаће да постоји прије почетка Другог свјетског рата.

Велика економска криза

Једна од карактеристика међуратног периода су економске кризе од којих је највећа од 1929. до 1933. године. Узрок ове кризе лежао је у хиперпродукцији, тј. у претераној производњи у ситуацији када тржиште није довољно велико и јако да ту производњу апсорбује. Нагомилавање робе довело је до затварања фабрика, отпуштања радника, велике незапослености, кризе и глади. Криза је почела у САД-у, сломом њујоршке берзе 1929. године. Послије САД-а, криза се одразила и на већину европских земаља.

САД су изашле из кризе организујући јавне радове (грађење путева, жељезница, регулисање ријечних токова) гдје је запослено хиљаде радника. За реализацију овог пројекта, назван Њу дил (New Deal) заслужан је тадашњи амерички предсједник Френклин Рузвелт. Успјех овог пројекта донио му је највећу популарност у америчкој историји и једини је амерички предсједник који је биран четири пута узастопно.

Послије САД-а, Њемачка је је била највише погођена овом кризом. Демобилизација послије рата, отплата дугова и плаћање ратне одштете изазвали су велику инфлацију, а инфлација незапосленост, социјалну несигурност и глад. У таквој атмосфери безнађа настао је простор за јачање политичке опције која је супротна парламентарној демократији, као што је појава националсоцијализма и Адолфа Хитлера.

Совјетска Русија

Након неуспјеха на фронту, фебруара 1917. године у Русији је избила револуција која је довела до пада царског режима. У новембру исте године бољшевици су извели своју револуцију и преузели власт на челу са Владимиром Иљичем Лењином. Наредне године су у Русији протекле у грађанском рату који је однио милионе живота. Назив државе од 1922. године је Савез Совјетских Социјалистичких Република (СССР) и овај назив се задржао до 1991. године.

Криза која је била посљедица свјетског и грађанског рата манифестовала се општим сиромаштвом које су бољшевици настојали ријешити контролом свих добара – индустрије, трговине, производње хране. Такав облик државне контроле назван је ратни комунизам.

Период нове економске политике (НЕП) доминирао је од 1921. до 1928. године и тада је дошло до опоравка економије и укључивање СССР-а у свјетске токове. Међутим, велика активност Коминтерне (која се налазила под директном контролом СССР-а) изазвала је подозрење капиталистичког свијета према СССР-у.

Након Лењинове смрти 1924. године, најутицајнији човјек постаје Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин. Он отпочиње масовну колективизацију на селу (стварање колхоза и совхоза), а 1929. године почиње са примјеном првог петогодишњег плана. Овим планом предвиђено је да направи велики искорак у електрификацији и индустријализацији земље. Стаљинову владавину пратило је невиђено насиље и терор, који је свој врхунац достигао 1936-1938. године. Размјере тзв. чистки, протеривање у радне логоре у далеки Сибир нису до краја истражене, али се убрајају у једне од највећих злочина у историји ХХ вијека.

Питања за ученике:

1. Које су посљедице мировне конференције у Версају?
2. Шта је био циљ стварања Друштва народа?
3. Шта је узрок економске кризе 1929-1933?
4. Објасните развој Русије посије Првог свјетског рата.