Краљевина Југославија између два свјетска рата (за 1. разреде средњих стручних школа)

Стварањем Краљевине СХС југословенски народи први пут су се у својој историји нашли у јединственој држави. По попису из 1912. године имала је близу 12 милиона становника. Од самог свог настанка, нова држава се суочавала са бројним проблемима. Заједнички живот започели су народи који су имали у својој прошлости различите државне системе и установе, различит степен економског и културног развитка, те припадност различитим вјероисповјестима.

Видовдански устав 1921.

До доношења првог устава, власт у држави је припадала краљу, влади и Привременом народном представништву. Регент Александар је вршио краљевски власт.

У новембру 1920. године одржани су избори за Уставотворну скупштину, на којима је бирано 419 посланика. Највише посланика добила је Демократска странка Љубомира Давидовића (92), Народна радикална странка Николе Пашића (91), Комунистичка партија (59) и Хрватска републиканска сељачка странка Стјепана Радића (50). Први устав Краљевине СХС донесен је на Видовдан 1921. године којим је озакоњена уставна, парламентарна насљедна монархија. Службени језик је био српски, хрватски и словеначки, а оба писма расвноправна. Овлашћења краља Александра су била велика: могао је да сазове и распусти Народну скупштину, био је врховни командант војске и представљао је државу у иностранству. По уставу, држава је била подијељена на 33 области, водећи рачуна да број становника једне одбласти не прелази 800.000.

Политичке кризе у Краљевини СХС су биле честе, а највише их је изазивала ХРСС Стјепана Радића, која је тек 1925. године прихватила Видовдански устав а Стјепан Радић пристао да учествује у извршној власти. Политичкој нестабилности доприносило је и јачање комуниста који су заговарали промјене револуционарним путем. Њихове акције и атентат на министра унутрашњих послова Драшковића испровоцирале су државу да 1921. године забрани рад КПЈ.

Нетрпељивост и сукоби унутар Народне скупштине између српских радикала и хрватских посланика кулминирали су атентатом у скупштини. 20. јуна 1928. године радикалски посланик Пуниша Рачић је пуцао на петорицу хрватских посланика. Павле Радић и Ђуро Басаричек су погинули на мјесту, док је Стјепан Радић касније подлегао ранама од посљедица рањавања. Пуцњи у скупшини означили су крај парламентаризма, који је у Краљевини СХС мало личио на истински парламентаризам.

Шестојануарска диктатура 1929.

Излаз из тешке ситуације краљ Александар је видио у завођењу личног режима, који по датуму проглашења наивамо Шестојануарска диктатура. Овим чином краљ је суспендовао Устав, распустио Народну скупштину и забранио рад свим политичким партијама. Краљ је ослонац за лични режим имао у војсци, финансијским круговима, народу који је очекивао да се ријеше економски и политички проблеми, као и међу спољним савезницима у Француској и Чехословачкој. Формирана је влада са генералом Петром Живковићем. У таквим околностима, краљ је видио прилику да се обрачуна са свим политичким противницима, као што су вође комуниста и сепаратиста. Неки од вођа политичких партија завршили су у затвору, а многи су емигрирали у иностранство. Један од њих је и посланик Хрватске странке права Анте Павелић, који је у Италији и Мађарској организовао усташки покрет с циљем рушења Краљевине Југославије.

На унутрашњој административној основи, држава је послије завођења диктатуре подијељена на девет бановина и управу града Београда. Исте, 1929. године промијењен јој је назив у Краљевина Југославија.

Критике на рачун краљевог режима долазиле су како од домаће тако и од међународне јавности, па је краљ одлучио донекле ублажити диктатуру увођењем Устава 1931. године који се назива Октроисани, јер га је краљ “подарио” народу пошто скупштина није постојала.

У спољној политици Краљевина Југославија се ослањала на земље Антанте, и тако ће остати до доласка Милана Стојадиновића на чело владе 1935. године. Једна од прекретница у животу Југославије било је убиство краља Александра приликом посјете Француској, у Марсеју 1934. године. Атентат на њега су извршили чланови македонске и усташке терористичке организације. Убиство краља Александра, који је био један од стубова југословенске државе, био је показатељ политичке кризе како у Југославији, тако и у свијету уопште.

Југославија након смрти краља Александра

Александров старији син Петар је у тренутку очевог убиства био малољетан, и до његовог пунољетства краљевску власт имало Намјесништво са Павлом Карађорђевићем на челу, краљевим братом од стрица.

Послије одржаних избора 1935. године, на чело југословенске владе долази Милан Стојадиновић. И за вријеме његове владе тзв. хрватско питање се постављало као прворазредни унутрашњи проблем. Како вријеме буде одмицало све више ће у иностранству јачати усташки покрет чији је циљ био рушење Југославије и помјерање хрватске границе на Дрину. У спољној политици Стојадиновић се удаљио од традиционалних савезника и почео са приближавањем фашистичким земљама, тј. Италији и Њемачкој. Бројни нагомилани проблеми, незадовољство народа али и традиционалних савезника Француске и Енглеске, приморали су Стојадиновића да у фебруару 1939. године поднесе оставку.

Покушај рјешавања хрватског питања

Послије Стојадиновића, на чело владе долази Драгиша Цветковић. Рјешавање хрватског питања видио је у споразуму са вођом Хрватске сељачке странке Влатком Мачеком. Споразумом Цветковић-Мачек 1939. успостављена је Хрватска бановина (обухватала Савску, Дравску и дијелове Врбаске бановине) са Иваном Шубашићем на челу. Хрватска бановина је имала сабор и самостално управљала унутрашњим пословима, школством, здравством и судством. Овај споразум су неки српски политичари прогласили за издају српских националних интереса, док су усташе оптуживале Мачека да је направио компромис, незадовољни што није постинута потпуна независност Хрватске.

На спољну политику Краљевине Југославије до 1941. године значајно је утицао намјесник кнез Павле Карађорђевић. Иако је био наклољен енглеском начину живота и култури, он ће под притиском дешавања тих година приклонити се силама Осовине.

Питања за ученике:

1. Које су карактеристике политичког живота након уједињења? Које су најутицајније политичке партије?
2. Како је уређена Краљевина СХС по Видовданском уставу?
3. Због чега краљ Александар уводи лични режим и диктатуру?
4. Опишите прилике у Југославији након краљевог убиства. Шта је Намјесништво?
5. Које су посљедице споразума Цветковић-Мачек?