Други свјетски рат (1939-1945), (за 1. разреде средњих стручних школа), први дио

Ненад Џабић

Други свјетски рат (1939-1945), (за 1. разреде средњих стручних школа), први дио

3 Maja, 2020 Uncategorized 32

Други свјетски рат је највећи раттни сукоб у историји. Сукобиле су се силе Осовине и Антифашистичка коалиција. Силе Осовине (Њемачка, Италија и Јапан) су настојале да покоре остали дио свијета и прилагоде га својим идеологијама. Антифашистичка коалиција (Велика Британија, Француска, СССР и САД), као и велики број других држава те присталица у поробљеним земљама настојале су да зауставе једну од најстрашнијих идеологија коју је човјечанство познавало, тј. фашизам.

Узроци Другог свјетског рата потичу из неријешених питања која су настала послије Првог свјетског рата. Непријатељства која су испољена 1939. године тињала су пријетећи сукобом већ неколико година. Директни повод за рат догодио се у оквиру Европе, тј. Њемачка је захтијевала град Данцинг (Гдањск) који је имао статус слободног града на Балтичком мору.

Почетак рата

Према одредбама Версајског мира град Данцинг имао је статус слободног града, али Хитлер је тражио његово припајање због њемачког становништва које је живјело у њему и због територијалне везе са Источном Пруском. Пошто су његови захтјеви одбијени, Њемачка је без објаве рата, 1. септембра 1939. године, напала Пољску. Два дана након тога Енглеска и Француска су објавиле рат Њемачкој. Ови догађаји означавају почетак Другог свјетског рата. Вишеструко слабија пољска војска није могла да одоли њемачком муњевитом нападу (blitzkrieg), те је капитулација била неминовна. Према тајном споразуму између Њемачке и СССР-а, совјетска Црвена армија је ушла на пољску територију, те је Пољска подијељена и престала да постоји као држава.

СССР је новембра 1939. године напао Финску, која ће пружати отпор до марта 1940. када је капитулирала. У октобру 1939. Совјети су окупирали балтичке државе Летонију, Естонију и Литванију.

Након Пољске, Хитлер се усмјерио на освајање Данске и Норвешке. Норвешка је покушала остати неутрална, али њен географски положај и природна богатства су били важни за Њемачку, па је у марту 1940. Хитлер наредио да се окупира Данска, а мјесец дана касније и Норвешка. Норвешки политичар, Видкун Квислинг, постао је предсједник владе под њемачком окупацијом, а његово презиме ће постати синоним за издајнике и оне који сарађују са окупатором.

Напад на Француску

Послије успјешних операција претходних мјесеци, сљедећа на удару се нашла Француска, стари њемачки непријатељ и “дужник” из Првог свјетског рата. У рано јутро 10. маја 1940. године нападнута је Француска и земље Бенелукса. Француски војни стратези нису очекивали њемачки напад преко Белгије и Холандије. Одбрана је припремана из правца сјевер-сјевероситок, гдје су Французи направили утврђену Мажино линији.

Већ 12. мајањемачки генерал Ервин Ромел је са оклопним јединицама пробио све линије одбране и почео са опкољавањем савезничких јединица. Велики дио француских и британских војника налазио се опкољен јод Денкерка. Њихова евакуација у Британију почела је 27. маја. Евакуисано је више од пола милиона војника, а са њима и француски генерал Шарл де Гол који ће окупити слободне Французе и са њима наставити борбу против освајача. Примирје са Њемачком потписао је генерал Филип Петен 22. јуна 1940, на истом мјесту гдје су Нијемци потписали капитулацију 1918. године. Петен је постао кључни сарадник Нијемцима, као шеф подијељене државе чије је сједиште било у граду Вишију.

Након капитулације Француске Њемачка је започела вишемјесечно бомбардовање Британије са циљем да је ослаби и припреми за копнену инвазију. Британци су издржали најкритичније тренутке од јула до септембра 1940. године, одлучни да истрају у борби и пружању отпора. На крају, Хитлер је морао да мијења своје планове и да одустане од копненог напада на Британију.

У радно љето 1940. године ситуација на ратишту је изгледала овако: чинило се да је Њемачка побједница, СССР је био опрезан, САД су се полако будиле из свог изолационизма, док је у Европи једино Британија пркосила Хитлеру.

Питања за ученике:

  1. Који су били узроци Другог свјетског рата?
  2. Које земље је Њемачка покорила током 1939. и 1940. године?
  3. Које су карактеристике рата између Њемачке и Француске?

32 0 komentara

  1. Андреа Костадиновић kaže:

    Присутна

  2. Tamara Maric kaže:

    Prisutna

  3. Aleksandra Grabovac kaže:

    Prisutna

  4. Dragana Kolunija kaže:

    Prisutna

  5. Marko Dimic kaže:

    Prisutan

  6. Martina Vasiljevic kaže:

    Prisutna

  7. Ivana Ivanovic kaže:

    Prisutna

  8. Dijana Bardak kaže:

    Prisutna

  9. Nikolina Lekic kaže:

    Prisutna

  10. Marko Pivas kaže:

    Prisutan

  11. Jelena Gajić kaže:

    Prisutna

  12. Adriana kaže:

    Prisutna

  13. Bojan Ignjatic kaže:

    tu sam

  14. Marko Stojakovic kaže:

    Prisutan

  15. Stanisa Prodanovic kaže:

    prisutan

  16. Gorana Janjić kaže:

    Prisutna

  17. Viktor Mitric kaže:

    Prisutan

  18. Nemanja Borojevic kaže:

    Prisutan

  19. Stefan Bardak kaže:

    Priutan

  20. Jovan Ivanovic kaže:

    Prisutan

  21. Tajana kaže:

    Prisutna

  22. Erna Mehicic kaže:

    prisutna

  23. Tea Jaćimović kaže:

    Prisutna

  24. vladimir vasilic kaže:

    prisutan

  25. Kristijan Milosevic kaže:

    Prisutan

  26. Dejan Marjanović kaže:

    Prisutan

  27. Damjan Mitrovic kaže:

    Prisutan

  28. Stefan Bardak kaže:

    Prisutan

  29. Дарио Зечевић kaže:

    Присутан

Odgovori na Erna Mehicic Poništi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *