Српска деспотовина (за 2. разред гимназије), други дио

Ненад Џабић

Српска деспотовина (за 2. разред гимназије), други дио

4 Maja, 2020 Uncategorized 17

Насљедник деспота Стефана Лазаревића, Ђурађ Бранковић дошао је на власт 1427. године у веома тешким околностима. Опорављено Османско царство под Муратом II наставља са агресивном политиком према хришћанским земљама, која је била привремено прекинута због катастрофе код Ангоре.

Током тешког периода од скоро три деценије своје владавине деспот Ђурађ је покушавао, и неријетко успијевао, да комбинацијом војних и дипломатских средстава очува релативну самосталност Српске деспотовине. Са југа су продирали Турци а на сјеверу је морао да одржава корктне односе са јединим природним савезником у борби против Турака – са Угарском. Управо је Мађарима и уступио Београд како би задобио њихову наклоност, али је тиме изгубио и престоницу коју је изградио његов ујак. Због тога је деспот Ђурађ морао да гради нову престоницу – Смедерево, које је изграђено у рекордном року.

И поред свих напора да одобровољи султана Мурата II, коме је у харем послао и своју кћерку Мару, није га спасло од даљих турских напада. 1439. године дошло је до првог пада Смедерева и уједно и Српске деспотовине. Српски деспот је са новим угарским краљем Владиславом III и чувеним мађарским народним јунаком Јаношем Хуњадијем, предводи крсташки поход против Турака, познат као Дуга војна. Резултат тог рата је био је продор хришћанских снага све до Једрена и Софије, због чега је султан био приморан да тражи мир. Деспот Ђурађ је прихватио и потписао услове мира у Сегедину 1444. године, којим му је повраћена држава, чак и увећана за град Голубац. Међутим, на подстицај папског легата, мађарски краљ и Хуњади настављају рат али без српског деспота, и то неуспјешно.

1451. године нови турски султан постаје Мехмед II, коме је главни циљ било освајање Цариграда. Са њим балканске вазалне државе али и остатак хришћанског свијета улази у нову фазу ширења турске војне моћи и власти. Већ у позним годинама, деспот Ђурађ и с њим Српска деспотовина губе животну снагу и све више узмичу и губе територије. До краја његове владавине 1456. српска државна територија је преполовљена, али је бар у том малом дијелу слободне државе настављала да живи српска средњовјековна држава. Са његовом смрћу судбина Деспотовине је била запечаћена и било је само питање времена када ће Мехмед II ликвидирати и преостали слободни дио и коначно уништити Србију. Тај крај ће и услиједити 1459. године другим падом Смедерева.

У коначници, Османлијама је од првог великог сукоба на Марици 1371. године, требало више од једног вијека да докрајче и под своју власт ставе све српске етничке просторе јужно од Саве и Дунава.

Питања за ученике:

  1. Какав је однос успостављен између Лазаревих насљедника и султана Бајазита?
  2. Који је значај битке код Ангоре за балканске хришћанске државе?
  3. Истражи и опиши владавину деспота Ђурђа Бранковића.

17 0 komentara

  1. Stefan Djukic kaže:

    PRISUTAN

  2. Sanja Dejanović kaže:

    Prisutna

  3. Pivaš Zorana kaže:

    Prisutna

  4. Adriana Cvjetković kaže:

    Prisutna

  5. Jelena Šikman kaže:

    Prisutna

  6. Aleksandra Dujanić kaže:

    Prisutna

  7. Ariana Rijic kaže:

    Prisutna

  8. Ilija Jovicic kaže:

    Prisutan

  9. Vladan Božunović kaže:

    Prisutan

  10. Sergej Banović kaže:

    Prisutan

  11. Andrea Jaćimović kaže:

    Prisutna

  12. Aleksandra Ivanović kaže:

    Prisutna

  13. Sonja Ruškić kaže:

    Prisutna.

  14. Milica Radovanović kaže:

    Prisutna

  15. Ana Maric kaže:

    Prisutna

  16. Nikola Šljuka kaže:

    Prisutan

  17. Boris Džabić kaže:

    Prisutan

Odgovori na Andrea Jaćimović Poništi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *