Други свјетски рат (1939-1945), (за 1. разреде средњих стручних школа), други дио

Напад Њемачке на СССР 1941. године

План њемачког напада “Барбароса” на СССР подразумијевао је да се заузме совјетска територија и ставе под контролу природна богатства, посебно нафта. Стаљин је био увјерен да Хитлер неће прекршити пакт о ненападању из 1939. године, иако је добијао бројна упозорења да се напад припрема. Без објаве рата, Нијемци су 22. јуна 1941. почели операцију на фронту широком 3.000 km, распоредивши своје елитне јединице у три правца: према Лењинграду, Москви и Украјини. Први ратни мјесеци на Источном фронту су били тешки по руски народ и Црвену армију која је имала огромне губиитке у људству и ратној техници. До почетка зиме 1941. године њемачке снаге су успјеле да стигну до предграђа Москве али ипак нису успјеле да задају одлучујући ударац Црвеној армији.

На сјеверу, Нијемци су стигли до Лењинграда, а на југу су заузели скоро читаву Украјину. Иако пред самом Москвом, Руси су ријешили да свој главни град бране по сваку цијену. Црвеној армији су стигла појачања са Далеког истока. Под командом чувеног совјетског генерала Георгија Жукова Црвена армија у децембру 1941. прелази у контраофанзиву, у ккојој су успјели да одбаце њемачку војску од Москве. Ово је био први озбиљнији њемачки и Хитлеров пораз у рату.

Лењинград (данас Петроград) остао је неосвојив за њемачку војску, иако је био под опсадом све до јануара 1944. Општа блокада града повремено је прекидана тзв. “путем живота” преко Ладошког језера. Период када је језеро било залеђено користили су Руси да у град допреме храну и оружје. Процјењује се да је током опсаде Лењинграда број погинулих и умрлих од глади и хладноће био преко милион.

Рат у сјеверној Африци

У сјеверној Африци 1940. године Италијани су се сукобили у Либији са британским снагама. Позиције Италијана су постале угрожене па су затражили помоћ од Њемачке. Хитлер у почетку није био заинтересован, али је ипак послао у фебруару 1941. генерала Ервина Ромела, кога су називали “пустињска лисица” са оклопним јединицама као помоћ Италијанима. Од тог момента рат се у сјеверној Африци распламсао свом жестином.

Стварање Антифашистичке коалиције

Велика Британија и остале слободне државе схватиле су да само удружене могу зауставити агресивни фашизам, те су контакти између Стаљина, Черчила и Рузвелта постали све чешћи. Први корак је потписивање споразума у Москви јула 1941. између СССР-а и Велике Британије о узајамној помоћи, а други корак је потписивање Атлантске повеље августа 1941. између Черчила и Рузвелта. Нападом Јапана на луку Перл Харбур на Хавајима, највећу америчку војну базу у Тихом океану, 7. децембра 1941. САД су ушле у рат, што је ојачало Антифашистичку коалицију.

Ратна 1942. година

Пораз под Москвом улио је наду пораженим и поробљеним широм Европе да је њемачка војска побједива, а њемачкој команди је донио отрежњење да неће лако доћи до побједе. Циљ њемачке команде у прољеће 1942. је оосвајање Кавказа, како би што прије дошла у посјед нафтних извора те отворила пут према Индији и спојила се са савезником, Јапаном.

Град на доњем току ријеке Волге, Стаљинград, са околином је од 17. јула 1942. па до 2. фебруара 1943. био поприште битке која се сматра прекретницом у Другом свјетском рату. Њемачку групу армија “Б” под командом фелдмаршала Фридриха фон Паулуса руске снаге приморале су на предају послије тешких борби. Руској побједи допринијела је употреба новог оружја, вишецијевних бацача које су популарно назвали каћуша. Такође, значајну улогу је имао и руски тенк Т-34, вјероватно најбољи у Другом свјетском рату. Од њемачке армије која је уочи напада на Стаљинград бројала 1.450.000 војника преживјело је 90.000 који су завршили у руском заробљеништву. Од побједе код Стаљинграда Црвена армија је преузела иницијативу у своје руке и послије тога на читавој линији фронта почиње да потискује њемачку војску.

Сјеверноафричко ратиште 1942. године је у знаку покушаја њемачко-италијанске војске да заузме Каиро и избије на Суецки канал. У октобру је дошло до највећег сукоба у коме је код Ел Аламејна британска армија поразила њемачко-италијанску војску.

На Тихом океану борила се америчка и јапанска морнарица. Новину у поморским биткама чинили су носачи авиона, па су битке често рјешаване у ваздуху. Побједа код острва Мидвеј, коју су одлучили носачи авиона, ударила је темеље америчкој превласти на Пацифику.

Питања за ученике:

1. Објасните узроке њемачког пораза у Русији.
2. Шта је приморало Британију и САД да превазиђу нетрпељивост према СССР-у?
3. Због чега су САД ушле у рат?
4. Објасните збивања на ратиштима 1942.