Доминат. Реформе Диоклецијана и Константина (за 1. разред гимназије)

Доба домината. Диоклецијан

У периоду од 235. до 284. године војска је, због нередовних плата, смијенила и поставила 30 својих команданата за римске цареве. Посљедњи владар из доба војничких царева био је Диоклецијан (284-305). Његово поријекло је било врло скромно, потицао је из Далмације, као си ослобођеника. Рано је ступио у војну службу и стекао највише војне чинове. Када га је војска прогласила за цара, циљ његове политике био је јачање царске власти, гушење честих побуна, нарочито у војсци, и одбрана граница од напада варвара. У његово доба спроведене су низ реформи којим је желио ојачати ослабљено царство. Легије је подијелио на пограничне и покретне трупе да би могле брзо интервенисати у сваком дијелу државе. На тај начин је успио и да поврати дисциплину у војсци, да угуши разне устанке и привремено одбаци варварска племена са државне границе.

Диоклецијан је коначно раскинуо са Августовим принципатом и увео нови политички систем власти, назван доминат. Цар више није био само први сенатор и грађани са највишом власти у држави, већ оличење божанства и доминус (господар) за све поданике, без обзира на ранг и сталеж. Цар је тражио од поданика да га називају доминус и да му исказују божанске почасти. Од тада су римски цареви носили раскошну златом украшену одору и у свему опонашали источњачке монархе. Владао је државом уз ослонац на царски савјет у који су улазили и обични чиновници. Римски сенат је потпуно искључен из управљања државом.

Диоклецијан је знао да не може сам умирити побуне војске и провале варвара па је узео за савладара земљака Максимијана. Њих двојица су носили титуле августа. Диоклецијан је из Никомедије управљао источним, а Максимијан из Равене западним дијелом царства. Надаље, сваки од њих двојице имали су своје савладаре са титулама цезара, један у Сирмијуму а други у Триеру. Тако је у Римском царству настала тетрархија (четворовлашће). У административном погледу, царство је подијељено на 4 префектуре, 12 дијецеза и 100 провинција. Рим је и даље сматран престоницом, али је почео да слаби његов значај јер у њему више није била царска резиденција.

У Диоклецијаново вријеме уведена су и два нова пореза: лични порез на све одрасле мушкарце и земљишни, који је зависио од величине и квалитета посједа. Ти порези су већином плаћани у натури. Цар је покушавао да сузбије скупоћу и поправи новчани систем. Објавио је едикт о цијенама за основне артикле и одредио плате за рад.

Диоклецијан је настојао очувати стару религију. На хришћанство, које се почело ширити из источних провинција, гледао је са подозрењем и као опасност по стару римску традицију. Издао је четири едикта против хришћана којим су жестоко прогоњени и убијани. Талас насиља против хришћана обустављени су када се иоклецијан повукао са власти 305. године, а остатак живота провео је у својој палати у Солину.

Константин Велики

Послије одласка Диоклецијана тројица савладара су отпочела борбу за престо. Из те борбе побједник је изашао Константин и сам владао до смрти 337. године. Константин је задржао административну подјелу из Диоклецијановог доба али није желио да дијели власт са савладарима. У префектурама је намјесницима повјерио цивилну власт, а војсковођама војну власт. Оваквом управом повећан је број чиновника а самим тим и повећање пореза за њихово издржавање.

За разлику од Диоклецијана, Константин је био толерантан према хришћанима, иако сам није био хришћанин. Он је 313. године објавио чувени Милански едикт, којим је хришћанство признато за равноправну вјеру са другим религијама у држави. Стекавши цареву наклоност, и нарочито цареве мајке Јелене, хришћанство убрзо постаје водећа религија у Римском царству. На самрти, Константин је крштен па га је црква прогласила за свеца.

Цар Константин је 330. године на Босфору изградио Константинопољ, који је добио улогу престонице државе, као Нови Рим. У граду је изграђена раскошна царска резиденција, хиподром и библиотека. У Констатинопољу је пренесено сједиште сената и конзулата, чиме је постао престоница Римског царства.

Послије смрти Константина Великог његова три сина међусобно су ратовали за престо, а као побједник је изашао средњи син Констанције који је успоставио власт у цијелом Царству.

Питања за ученике:

1. Како је Диоклецијан реорганизовао Римско царство?
2. Које је законе и због чега донио Диоклецијан?
3. Због чега је Константин прозван Великим?